Сабор у манастиру Свете Тројице у Мајсторовини
Празник Силаска Светог Духа на апостоле молитвено и саборно је прослављен у храму Свете Тројице у Мајсторовини, код Бијелог Поља, који је и храмовна слава. Прије литургије у храму је одржано и саборно крштење.
Литургију су служили архимандрит Јоаникије Зиндовић, игуман манастира Мајсторовина, протосинђел Данило Трпчевски, игуман манастира Светог Саве у Голији и умировљени протојереј Милан Рађеновић из Епархије Дабро-босанске.
Одмах послије Литургије, као главна посебност празника Педесетнице, служено је Велико вечерње са читањем кољенопреклоних молитава, чиме вјерници, изображавају јединство хришћанске вјере, при чему се падање ничице током молитви чини у име Христовог страдања и његове смрти, а устајање у име Васкрсења Господа Исуса Христа. За вријеме падања ничице вјерници плету вијенчиће од траве, које носе кући.
Архимандрит Јоаникије се захвалио вјерном народу, који се у великом броју окупио у древној немањићкој светињи, благосиљајући га. Он је честитао крштење новокрштенима.
Благослов и ријечи спасења вјерницима је пренио и његов гост свештеник Милан Рађеновић, који је како каже, изненађен љепотом Мајсторовине.
“Први пут сам дошао овдје а много сам манастира и цркава прошао и видио, и баш овај амбијент и старина су ме изузетно импресионирале. Ова господа су се сабрала овдје, и има нас са свих страна, ја из Бања Луке, ови из Београда, Србије, и из свих крајева. Тако ће браћо бити и на ономе свијету. За трпезу нашега праоца Аврама биће људи са истока и са запада, и са југа и са сјевера. Биће сви они који се буду својим дјелима и својим животом умилостивили Господу да уђу на вјечну капију у Царство нашега вјечнога Господа. Ово је диван празник и занимљиво је то што су наши стари древни Светитељи, који су подизали овакве храмове, изабрали баш Духове. Ријетко има манастира да су посвећени Духовима. Има посвећених Светитељима, Богородици, али Духовима и нема баш пуно. Они су га изабрали јер је Дух Свети свугдје и на свакоме мјесту обитава. Од Васкрса до Духова има 50 дана, и то је такозвана Педесетница. И Господ је обећао својим ученицима, када се вазнио на небо, да ће послати Духа утјешитеља, Духа премудрости, Духа разума. И када се вазнио Господ, у свој својој слави, они су похитали, отишли у једну кућицу, у једну горњу собу. Ту су они обитавали, непрекидно се молећи од дана Његовог Вазнесења па до овог дана.“
“И када је дошао овај дан, док су били у молитви, одједанпут се чула нека хука, и соба се напунила некаквог миомира. И они “видјеше над главама Апостола, као неке огњене језичке“. Одмах су осјетили да им нестаје страха, да су добили неку духовну снагу, а осим тога, почеше да говоре разним језицима. А тога дана у Јерусалиму био је неки јеврејски празник, и сабрало се мноштво разних народа, и Јудеја, и Арапа, и Јевреја, и Персијанаца ... . Изиђоше они и почеше да бесједе, и почеше да проповиједају ријеч Божију, на свим језицима. И сви су их разумјели.“
“Каква милост! Једни обични прости рибари посташе такве полиглоте, да говоре свим могућим језицима. Народ одушевљен, прихватише вјеру Христову, прихватише науку Христову. То је као нека духовна револуција, драга браћо и сестре, говори се о милосрђу, о љубави, о праштању. И заиста, тога дана прими неколико хиљада људи Христову вјеру, и сматра се, драга браћо и сестре, да је то рођење наше свете вјере, баш на Духове, када је Свети Дух сишао на Апостоле. Од онда па до данас у свим храмовима, у свим црквама, благодат Духа Светога непрекидно обитава. Када год обављамо Свете Тајне, кад вршимо крштење, миропомазање, исповијест, причешће, ту је Дух Свети. Можете и сами да се увјерите, када осветимо Богојављенску водицу, она се не квари, драга браћо и сестре. И њу чува благодат Духа Светога. Имао сам прилику да будем пар пута и у Светој земљи, када Свети Огањ сиђе на Велику суботу, и када се сама кандила и свијеће упале. Ко то пали? Па Христос и Благодат Духа Светога. Драга браћо и сестре, нека та Благодат буде увијек са вама, са нама. Да некако трње и тешки пут земаљскога живота, лакше прођемо и да се једнога дана нађемо тамо, у вјечној радости, у вјечној милости. Тамо, гдје, како кажу Господ и Апостоли, “што ухо не чу, што у срце не дође”. Е то је смисао нашега овоземаљскога живота, да се обретемо и да се нађемо у вјечноме Царству небескоме. Нека вам Господ подари још доста здравља, и доста живота, нека буде на здравље, нека буде на спасење, и сретна вам данашња манастирска слава. Амин!“, бесједио је отац Милан.
Вјерни народ се послије Литургије окупио на трпези љубави.
