У суботу 3. октобра 2026. године служена је Света Архијерејска Литургија у манастиру Жичи.
Са великом духовном радошћу, благословом Божијим, Манастир Жича данас је дочекао велику светињу, свете мошти Преподобне Анастасије Српске (мајке Светог Саве), које су дошле из Манастира Студенице, како би њихов благослов осветио Жичку светињу и цело Краљево.
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао 26. септембра 2026. године свечаним чином освећења храма Сабора Светог архангела Гаврила у Палама, а затим и светом Литургијом у новоосвећеном храму Божјем.
У понедјељак, 21. септембра, на празник Рођења Пресвете Богородице - Мала Госпојина, Служена је Света Архијерејска Литугија и прослављена храмовна слава у манастиру Косијерево.
У цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу, у недјељу Литургију је служио јереј Александар Раковић.
Тумачећи зачало Јеванђеља о. Александар је казао да свадба коју Господ спрема јесу непрестани преизобилни дарови благодати Божије који се изливају на свакога човјека кога, као што смо чули из Јеванђеља, Господ призива себи.
„Међутим, умјесто одласка у цркву на молитву, умјесто поста, умјесто покајања, ми често нудимо изговоре и изговарамо се и кажемо да немамо времена, имамо неког другог посла. Па кад почиње пост, онда гледамо некако да уграбимо, да ако може да се скрати, често смо на ивици и да слажемо само да бисмо добили неки благослов и неко одобрење, умјесто да се помучимо мало.
Можда је далек пут до свадбеног стола, некада и тежак и тражи да оставимо неке своје навике и обавезе и обичаје. Међутим, то је једина трпеза, драга браћо и сестре, са које човјек једе и остаје вјечно жив, не умире. Све остале трпезе су лажне и варљиве, привремене и пролазне“, бесједио је о. Александар.
И као што смо чули из Јеванђеља, наводи даље он, са онима који се не одазваше посла, каже, Господар војску и све их поби.
“Најприје зато што се нису одазвали, а затим и што су слуге његове тукли, вријеђали и наругали им се. Зато што су на захвалност и за љубав показали незахвалност и не-љубав и мржњу.
Због тога, драга браћо и сестре, ријечи Светога Писма нису нешто имагинарно, него свака ријеч је животна и важна и Јеванђеље се разликује од других књига по томе што је то једина књига у којој је свака ријеч животна, изворна, посвједочена животом самога Бога, Сина Божјег, запечаћена Његовом ријечју, Његовим свједочанством и на крају Његовом крвљу, а онда потврђена Његовим васкрсењем.
Нема у Светом Писму нешто незнатно и неважно и нешто што можемо обићи или прескочити. Све се тиче нас, драга браћо и сестре. Све је нама остављено. На наук, да када нас позове Господар, да нам је то најпречи и најважнији позив и да га чујемо и спремни дочекамо и да се одмах одазовемо“, бесједио је он.
А ријечи да треба да будемо спремни за свадбу, опет како Јеванђеље свједочи, „свадбено рухо“, “чиста „одјећа“, то су, опет, човјекове мисли, човјеково срце, човјеков ум, човјекова дјела, његове руке које добро чине и пружају руку невољном, пријатељу и непријатељу, његове ноге које по добру и ка добру стреме и хитају, његово срце које је испуњено добром.
„Будимо, драга браћо и сестре, увијек спремни, јер не знамо у који час ће банути Позивалац да нас позове, да бисмо били спремни, да нас не затекне неспремне, као у оној другој причи. Онај слуга којег је Господар повјерио имање да га чува и пази, да не задријема и заспи, па онда дођу лопови и покраду имовину господара његовог. Јер ко че онда надрљати? Не лопови, него он, јер је њему повјерено било.
Тако и ми, драга браћо и сестре, посебно ми православни хришћани, јер нам је дата велика благодат и велики дарови Духа Светога. Због тога требамо да будемо спремнији од других.
И немојмо, драга браћо и сестре, да нас плаши и да се страшимо и да се устручавамо и да клонемо када нас гоне и осуђују и пресуђују, стављају у затворе и тамнице.
Немојте да заборавите да они гоне један вјековни народ који је увијек стајао уз Христа, који је само у двадесетом вијеку дао огромне жртве за слободу. Не само себе и свога народа и своје земље. Него и цијелога свијета“, казао је он, додајући да је свака сила земаљска привремена и да је само Божија без времена и ван времена.
О. Александар је истакао да ћемо на крају сви морати да дамо одговор на Страшном суду, и да све оно што је данас изгледало као истина, сјутра може да буде велика лаж.
„Достојевски је у једном свом дјелу написао: „Када би на једној страни био Христос, а на другој истина, био био уз Христа, а против истине.“Јер ове истине земаљске су привремене и лажљиве и пролазне и проћи ће. И ако пријете и застрашују, све ће то проћи и нестати као дим.
Безброј пута је кроз историју, драга браћо и сестре, покушавали су да умјесто Цара Господа зацаре цара зла и да се зло зацари.
Ми православни Хришћани смо посебно позвани да свједочимо истину и да разобличавамо зло и гријех.
Нека вам Бог да крепости и снаге, посебно међусобне слоге и љубави и хришћанског духа и крјепости“, бесједио је он.
- Освећен храм Светог Архангела Михаила у Милузу
- У цркви Светог Саве у Паризу свечано обележена пета годишњица архијерејске службе Његовог Преосвештенства Епископа париског и западноевропског г.Јустина
- Патријарх Порфирије служио опело новопрестављеном генералу Ратку Младићу
- Митрополит Методије служио у Гусињу
- Велика Госпојина прослављена у Пивском манастиру