Прослављена ктиторска слава никшићког Саборног храма
Поводом ктиторске славе Саборног храма Светог Василија Острошког у НикшићуЊегово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог мученика цара Николаја Романова и његове породице, у петак 17. јула 2015, Свету Архијерејску Литургију у никшићкој Саборној цркви.
Саслуживало је бројно свештенство и свештеномонаштво Епархије будимљанско-никшићке са којима и гостујући свештенослужитељи: протојереј-ставрофор Михаило из Санкт Петербурга,протојерејМарко, проректор Петербуршке Духовне академије и јерејАлександар, секретар ректора поменуте институцијеВисокопреосвећеног Архиепископа петергофског Г. Амвросија.
Литургију је појањем пратио хор Преподобне мати Ангелине и пјевница Саборног храма.
Сабраном вјерном народу празник је архипастирском бесједом честитао Преосвећени Епископ Јоаникије, поздравивши ријечима срдачне добродошлице уважене госте из Русије.
Владика је подсјетио да последњи православни цар Свети цар Николај Други Романов, светитељ мученик који је пострадао за Христа заједно са његовом супругом Александром, сином наследником Алексејем и ћеркама Олгом, Татјаном, Маријом и Анастасијом. Они су Свети царствени мученици које на овај свети помињемо и прослављамо.
"Говори се за Светог цара Николаја, а и зна се много, да је у вријеме свог земаљског живота, подобно Светом Александру Невском, редовно ишао на света богослужења. Сви су забиљежили да је био изузетно благочестив, поједини су говорили ортодоксан у смислу строгости, строгог правовјерја, као што су се трудили да одрже правовјерје средњовјековни православни владари, византијски и српски владари, али не мање и руски“.
"Најстрашнији злочин у току крвавог 20.вијека је био убиство царске породице. Још није довољно ушло у нашу свијест какве су размјере тог злочина, нарочито када видимо пред нашим очима једног кротког, побожног, саосјећајног, богољубивог, хришћанског цара и његову породицу, када видимо колико је тај цар љубио Бога и своју Свету Цркву и то не само у Русији, него у цијелој васељени. Он је заправо био заштитник православља у цијелој васељени. Руски цареви и прије њега су, такође, себе тако доживљавали и благодарећи тој обавези коју су они узимали на себе наш народ се почео усправљати у току 19. и почетком 20. вијека, па се усправио и ослободио, али, морамо рећи, уз велику помоћ Руске царевине, руског народа и Руске Цркве“.
"И овај свети храм је овако заблистао овдје, на овој Петровој главици, благодарећи и руским научницима који су уложили своје знање у овако лијеп и красан храм, у овако прекрасну светињу како и приличи овом граду. Руски архитекта Преображенски са благословом цара Александра Трећег, оца цара Николаја, је пројектовао ову светињу, а руски цар и Свети Синод Руске Православне Цркве дао је велики прилог, одлучујући, јер Црна Гора није имала тада могућности да сагради овако диван храм, него га је подигла уз помоћ руске царевине, уз помоћ српског краља и многих приложника. Зато је он тако диван и величанствен и свечан“, казао је, између осталог, Његово Преосвештенство.
Сабранима се обратио, потом, и протојереј-ставрофор Михаило из Санкт Петербурга, заблагодаривши Владици Јоаникију и свештенству на братској љубави којом су, и овом приликом, дочекани у Никшићу.
Поводом прослављања ктиторске славе никшићке Саборне цркве, међу чије највеће добротворе се убраја Света царска породица Романов, освештан је и преломљен славски колач.
Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије је, као и претходних година на овај празник одслужио са свештенством парастос ктиторима, свештенослужитељима и добротворима Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу.
