Литургија на празник Светог Саве Освећеног

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Преподобног Саве Освећеног, у петак 18. децембра 2015, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Преподобни Сава Освећени

Село Муталаск у области Кападокијској постало је знаменито по овом великом свјетилу Цркве Православне. Ту се Сава родио од оца Јована и мајке Софије. У 8. години напустио је родитељски дом и замонашио се у оближњој обитељи, званој Флавијанова. Послије десет година долази у Свету Земљу, гдје је постао послушник Светог Јевтимија Великог, који прорече за њега да ће бити славан монах и наставник монасима и да ће основати лавру већу од свих лаври тог времена.

Године 478, он долази на мјесто данашње Лавре по једном откровењу ангела Господњег и ту почиње организовање монашког општежића. Пошто прва мала црква, названа Теоктистос (од Бога сачињен), која је била посвећена Светом Николају, није била довољна за потребе братства, Свети Сава подиже велику цркву, данашњи католикон манастира, посвећен Благовјестима Пресвете Богородице.
Послије смрти Светог Јевтимија удаљио се Сава у пустињу, гдје је у једној пештери провео као отшелник пет година.Послије тога, када постаде савршен монах, почеше се, по промислу Божјем, сакупљати око њега многи желатељи духовног живота, те је Сава морао зидати и цркву и келије. Када му је умро отац, дође му његова остарјела мајка Софија, коју он замонаши.

Он и Теодосије Велики сматрани су највећим свјетилима и стубовима православља на Истоку. Послије трудног и многоплодног живота упокојио се у 94. години живота.

Поред велике Лавре, Свети Сава је основао и многе друге манастире и киновије. Најзначајније од њих су киновија Кастелија, киновија Докимос (послушник), Гадара, Никополеос, Спилеон, Схолариа и Нова Лавра.

Свети Сава Освећени је по својој светости постао познат у читавом свијету. Упокојио се 532. године и само неколико година касније откривене су његове нетљене мошти. У вријеме крсташа оне су биле однешене на Запад и ту су биле све до 1964, када се Свети Сава у једној визији јавио Латинима и наредио им да врате његове свете мошти у Лавру, што ће се догодити у октобру 1965. године.

Када је Свети Сава Освећени био близу краја свог земног живота, рекао је својим монасима да чекају дан у далекој будућности у који ће архиепископ, Божји човјек истог имена, доћи из далеке западне земље. Монаси ће њему дати жезло Светог Саве и икону Богородице. Они ће знати да је дошао очекивани човјек тако што ће, у тренутку његовог поклоњења гробу, свезани предмети пасти на тло. Двије стотине година касније, Свети Јован Дамаскин додао је своју чудотворну икону Богородице Тројеручице у насљедство.

Када је Свети Сава Српски посјетио манастир свог имењака, неких 700 година након упокојења Светог Саве Освећеног, мнаси су и даље чували пророштво њиховог оснивача, пронашавши његово испуњење у Светом Сави Српском. Док се клањао светитељевом гробу предмет је пао. Чудо се поновило и наредни дан и све сумње монаха бјеху отклоњене. Они су са сигурношћу знали да је Свети Сава Српски онај кога су чекали. На тај начин је веома поштована икона Богородице Тројеручице, заједно са жезлом, дошла да борави у српском манастиру Хиландару на Светој Гори.