Пост је велики дар Свете Цркве на путу нашег спасења
У недјељу, 26. фебруара уочи почетка Часног поста, Вечерња служба опраштања служена је у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.
Вечерњу службу, која се врши уочи самог почетка Васкршњег поста, служио је свештеник Остоја Кнежевић, уз појање пјевнице никшићког Саборног храма. Сабраним вјерницима обратио се јереј Миодраг Тодоровић, старјешина цркве Светог Василија Острошког, пожеливши свима срећан, честит и благословен Часни пост, као “један од великих дарова Свете Цркве на путу нашег спасења“.
“На прагу смо Великог и Часног поста и можда, прави тренутак да поразмислимо о ријечима да човјека чини оно чиме се храни. На сваком од нас познаће се чиме се духовно, душевно и тјелесно хранимо, јер, оно што примамо и како примамо то нас, у ствари, храни, то нас оживљава, то нас чини оваквим или онаквим. Када је наша Света Црква успоставила пост показало се и посвједочило, а и данас се свједочи, да је пост ради човјека, а не човјек ради поста“, рекао је свештеник Тодоровић, напомињући да је сваки, а нарочито овај Велики пост, сјећање на онај првородни гријех, када су наши прародитељи Адам и Ева били преварени, и умјесто слављења Бога, слављења живота посегнули за храном, за плодом који ће их научити шта је добро, а шта зло.
“Тада уђе гријех у човјека и у свијет, тада се људи окренуше спољашњем знању, спољашњем плоду, а одвратише од Бога живог и од живота. Свако кушање плодова, који само једно хране, а који губе из вида цјелину живота, од тада до данас значи раслабљивање, значи гријех. Само смо као Божија дјеца, као Божији људи, као они који су окренути Богу, окренути животу, заиста, окренути правој страни.“
“Можемо да будемо материјално добро обезбијеђени, можемо да будемо начитани и учени, али све је то мало и, ако у нама не постоји дубље осјећање смисла живота, изазива велики умор и презасићеност. Христос каже “ходите сви натоварени и узмите Мој јарам, јер је Моје бреме лако, а јарам благ“ и, заиста, када бисмо са својих плећа скинули све оно што смо непотребно натоварили, показало би се да су наше чисто срце, наш ум и наша мисао способни да приме Онога Који Јесте, да приме Извор и смисао и утоку живота“, бесједио је отац Миодраг.
Смисао поста јесте у томе да дођемо до истинског покајања, до истинске промјене и истинске нове тјелесне, душевне и духовне хране. Људи су, према ријечима свештеника Тодоровића, Божија бића, назначена за велике ствари, па је тешко прихватити да таква бића, створена по слици и прилици Божијој, буду у власти хране, дувана или пића.
“Можемо зато рећи да је пост једна велика, ако не и најбоља педагогија. Нема бољег педагога од поста и, ако хоћемо да своју дјецу правилно васпитамо и научимо важним стварима или ако хоћемо својим ближњима, да укажемо на прави пут, боље је да им то покажемо преко поста, него ријечима, боље је да виде од нас да можемо без свега овога, али да има Неко без Кога не можемо, јер, ако је другачије, онда и ми постајемо варка и опсјена, постајемо само биће од данас до сјутра. Ако нијесмо у друштву са Оним Који је вјечан онда ни ми немамо ту вјечност.“
“Нека буде срећан, честит и благословен овај пост, као један од великих дарова Цркве на путу нашег личног, народног и васељенског спасења, да опростимо једни другима и оно за што, можда, нијесмо свјесни, а што смо у срцу свом сложили, оне жаоке зависти, љубоморе, сваки гријех вољни и невољни, у знању и незнању учињени, јер не бдијемо довољно над собом. Зато је пост велика шанса да пазимо на сваки свој корак, на сваки однос са ближњим, са другим човјеком, на свеукупно наше постојање“, поручио је, на крају бесједе, јереј Миодраг Тодоровић.
