Ријеч више o Косову и Метохији
Приликом недавне посјете Епархији будимљанско-никшићкој Његова Светост патријарх српски Г. Иринеј је боравио кратко у манастиру Пива, задужбини Патријарха пећког и свих Срба Саватија Соколовића из 16. вијека.
У сусрету са вјерним народом овог краја Патријарх Иринеј се осврнуо на дешавања на Косову и Метохији и искушења, кроз која пролази наш народ на најсветијем дијелу српске земље. Његова Светост је поручио да је снага српског народа била, а данас је у јединству духа, јединству оних вриједности на којима се зидала наша историја и култура, на јединству добре воље и жеље да останемо браћа, да опстанемо као народ, сачувамо оно што смо наслиједили од својих предака и то оставимо у насљеђе онима који долазе послије нас.
“И ми данас доживљавамо и преживљавамо велике невоље. Мислим да српски народ у својој историји никада није доживео оно што је доживео у овом времену демократије, у времену легитимних права, права човека на слободу и остало. Српски народ је велики страдалник. Највеће његово страдање јесте Косово и Метохија, које је страшно судилиште било и остало. На Косову и Метохији данас српски народ доживљава ужасну трагедију и понижење, какво ни под Турцима није доживљавао. Узимају му оно што му је најсветије, узимају му светиње са којима је народ живео, за које је крв проливао, данас им то неко одузима и дарује другима као дар за нешто. Страшна трагедија, и ми не смемо гледати равнодушно то страдање нашег народа и уништавање светиња наших.“
“На жалост, остали смо без историјских пријатеља, земаља у које смо се надали да су нам били пријатељи и сматрали их пријатељима, а сада су многи од њих показали право лице. Шта нама остаје? Оно што каже народ да се уздамо у Бога, у се и у своје кљусе. Наша снага је била, а јесте и данас у нашем јединству духа, у јединству оних вредности на којима смо зидали и градили своју историју и своју културу, на јединству наше добре воље и жеље да останемо браћа, да останемо као народ, да сачувамо оно што смо наследили од својих предака и да то оставимо у наслеђе онима који долазе после нас. Како ћемо то учинити, то је велико питање – једини начин јесте да будемо јединствени у ономе што нам је најсветије и са надом и уздањем, пре свега, у Бога, а нада и вера у Бога никада нису изневеравали наш народ. У то смо се много пута осведочили у својој историји и то морамо да чинимо и данас. Ако ми будемо свесни себе, својих вредности, ако будемо свесни онога што имамо и што смо дужни да чувамо, поштоваће то и други, а ако не будемо имали ту свест онда ћемо другима помоћи да чине и учине оно што желе. Дакле, искушење је велико но, нада није изгубљена. Остаје да учинимо оно што морамо и треба да учинимо, да се Богу обратимо, да своје снаге духовне и моралне саберемо у једну свенародну снагу и да покушамо да одбранимо оно што смо дужни и обавезни бранити. Неслога је била узрок многих наших падова и многих трагедија, зато морамо бити сложни у ономе што је добро, честито и племенито и што Бог благосиља и ако будемо на томе зидали своју историју, своју садашњост и своју будућност остаћемо и опстаћемо на овој ветрометини Балкана кроз коју дувају многи ветрови и севају страшне муње над нашим небом. Дакле, “горе имајмо срца“, према Богу, према нашим светитељима који нису малобројни. Ако будемо са њима и они ће бити са нама и увек ће нам бити на помоћи, као што су и били кроз читаву нашу прошлост“, казао је, између осталог, у свом обраћању Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, упућујући Божији благослов сабраном народу.
