Свети Сава нам је оставио у аманет путоказ за сналажење у мраку историје
Празник Светог Саве свечано је и ове године прослављен у Мојковцу, духовном академијом, која је, у славу Првог Архиепископа и просвјетитеља српског, одржана у сриједу 28. јануара 2014. у мојковачком Центру за културу.
Светосавској свечаности присуствовало је бројно свештенство, свештеномонаштво наше Епархије, као и велики број грађана, са којима и г. Славенко Блажевић, предсједник Скупштине општине Мојковац. Светковину је, на радост сабраног народа, својим присуством увеличао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Бесједу о Светом Сави, "најчувенијем принцу српског народа“, казивао је г. Светислав Смоловић.
"Култ Светог Саве изграђен је нарочито послије његове смрти. У средњовјековној Србији његов гроб је постао мјесто ходочашћа, о чему свједоче бројни топоними, легенде и предања. Када се у позном средњем вијеку из Хума и издвајањем из Босне развила посебна државна јединица Савин култ је у њој толико ојачао да је Стефан Вукчић Косача узео титулу херцега од Светог Саве. Над Савиним гробом у Милешеви крунисаће се и Твртко Котроманић за краља Срба, Босне и Приморја, истичући с поносом своје Немањићко поријекло по женској линији“.
"Сматра се да су легенде и предања о Светом Сави почели да се шире са простора Херцеговине и Црне Горе, гдје је његов култ био изразито јак. Иако име Светог Саве носе многи топоними на овим просторима гдје живе Срби, они су нарочито присутни у близини Милешеве и у Црној Гори. Познато је да спомен на првог српског Архиепископа у Црној Гори чувају топоними: Савина, Савиница, Савина вода, Савина греда, Савина стопа, Савин извор, Савин поток, Савина страна, Савин кук, Савино почивало. Ово није коначан списак свих топонима који носе име нашег првог просвјетитеља, али посебно желим да истакнем његову учесталост на сјеверу Црне Горе, као и чињеницу да би се границе српских држава могле лако установити пратећи топониме са именом Светог Саве“, нагласио је Смоловић.
Спаљивање Савиних моштију у знак одмазде против побуњених банатских Срба није смањило поштовање које је српски народ гајио према Светитељу Сави. Култ Светог Саве, казао је Светислав Смоловић, снажно се шири након што га је Карловачки синод уврстио међу српске светитеље, а највише према Војводини, Србији, Далмацији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, старој Србији.
"Савин култ у доба турске власти далеко је превазилазио границе некадашње српске државе и ширио се по православним словенским земљама. Јачао је у Русији, нарочито за вријеме владавине Ивана Грозног, односно Ивана Силног, који се поносио својим српским поријеклом. Он је дао да се, поред свехришћанских и руских светаца и своје владарске лозе, у Архангелском саборном храму у Кремљу, живопишу и четири "странца“: Михаил Палеолог, Свети Симеон, Свети Сава и Косовски великомученик Лазар. Израстајући у државног и духовног горостаса Свети Сава почиње да, у вјековима који слиједе, значајно утиче на Русе и Руску Цркву. Његово законоправило утицало је значајно на руске црквене законе, његов утицај ширио се на Украјину и Бјелорусију, а Теодосијево житије Светог Саве је било узор за писање многих биографија руских светаца“, навео је Светислав Смоловић.
Свети Сава је духовни препородитељ нашег народа, оснивач народне Цркве и њен први архиепископ, најумнији просветитељ и највећи државотворац у нашем народу, први уређивач монашког живота код нас, најотменији изграђивач наше културе, први српски књижевник, а изнад свега, највећи молитвеник за српски народ пред престолом Творца, истакао је бесједничар, позивајући се на ријечи Светог владике Николаја Жичког.
"Свети Сава нам је у аманет оставио путоказ за сналажење у мраку историје, али на жалост, ми се често одричемо православља и лутамо странпутицама, слаби и немоћни док други одређују нашу судбину. Синан паша, арнаутин и муслиман, спалио је мошти Светог Саве на Врачару. Између овог догађаја и рушења Његошеве завјетне капеле на Ловћену постоји јасна и препознатљива паралела. Али, преварили су се Божји противници. На мјесту спаљивања моштију Светог Саве данас се налази највећи православни храм на Балкану, а свједоци смо и настанка на овим просторима великог броја цркава по узору на Лоћенску капелу. Надамо се да ће Његошев завјет бити обновљен, а његова капела на Ловћену поново постати мјесто ходочашћа, окупљања и духовно врело српског народа“.
"Свако покољење мора се изнова доказивати пред собом, пред другима и пред својим славним прецима. Ми то можемо учинити само као следбеници ова два врха наше духовности и мудрости, али и борбености и отпора. Ако је Свети Сава лучоноша српског бића, Његош је његов најбољи чувар и највећи пјесник. Отуда је поштовање њихових аманета залога будућности српског народа и стожер окупљања не само о њима посвећеним празницима и годишњицама, већ свакодневно“, закључио је на крају бесједе Светислав Смоловић.
У програму Светосавске духовне академије наступили су: етно-група "Траг“ из Бањалуке, која је гост Епархије будимљанско-никшићке, црквени хор "Светих Јоакима и Ане“ при Саборном храму Христовог Рождества из Мојковца, КУД "Весна“, народни гуслар Милета Пантовић, а пригодне стихове посвећене Светитељу Сави казивала су дјеца полазници вјеронауке.
