Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је отворио 11. децембра 2025. године на Православном богословском факултету у Београду дводневни међународни научни скуп „Од Никеје до данас (325–2025): Трајни значај Првог васељенског сабора“.
Пре почетка научног дела, у факултетском параклису Светог Јована Богослова је служена света Литургија којом је началствовао Преосвећени Епископ моравички г. Тихон, викар Патријарха српског, уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита дебарско-кичевског г. Георгија.
Уследило је свечано отварање изложбе радова професора и студената Академије за уметности и консервацију Српске Православне Цркве под називом „И видесмо славу Његову“. Радови постављени у холу Богословског факултета привукли су пажњу многобројних посетилаца.
Свечано отварање скупа је почело у 12 часова у препуном амфитеатру Богословског факултета. Научни скуп је поздравним словом отворио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије:
– Сведочећи сабрани овде, у овом часном училишту божанске науке, навршење 1700 година од великог црквено-историјског догађаја – Првог Васељенског Сабора у граду Никеји 325. године – и данас сведочимо да је истинито трајно Божје обећање Цркви о свагда присутном Духу који је надахњује, теши и води кроз историју спасења, кроз све Сциле и Харибде провера овога века.
– Данас се подсећамо никејских, саборних светоотачких залога, који су поверени генерацијама Цркве и којима су задужени „родови родова“ као неисцрпном ризницом непромењивих вечних истина Откривења о једносуштности Логоса и Премудрости Божје Оцу, вечном рађању Бога истинитог од Бога истинитог и Његовом оваплоћењу ради спасења света – нагласио је Светејши Патријарх чије слово у целости можете прочитати ОВДЕ.
Декан Православног богословског факултета у Београду, јереј проф. др Србољуб Убипариповић, упутио је речи добродошлице Светејшем Патријарху српском г. Порфирију, архијерејима Српске Православне Цркве, представницима Римокатоличке цркве, државних институција и Универзитета у Београду, као и учесницима и гостима из академске заједнице.
Декан је подсетио је да се конференција одржава у години јубилеја од изузетног значаја како за нашу помесну Цркву тако и за васељенско Православље и нагласио да је скуп део ширег програма прославе, који је започео светом Литургијом у параклису факултета и отварањем изложбе „И видесмо славу Његову“, на којој су представљени радови наставника и студената Академије за уметност и консервацију Српске Православне Цркве.
Говорећи о значају саме конференције, декан је истакао да научни скуп пружа прилику да се потпуније сагледа историјски контекст Сабора у Никеји, узроци његовог сазивања, теме о којима је расправљано, као и трајне последице његових одлука. Посебно је нагласио да никејско богословско и канонско наслеђе није само историјска тема, већ темељ црквеног живота до данас.
Подсетивши на богослужбене стихире седме недеље по Пасхи, које величају никејске Оце као оне који су „тајну богословља јасно предали Цркви“, декан је истакао да оне откривају суштину поруке Сабора: утврђење вере у Свету Тројицу и заједничко сведочење истине које траје кроз векове.
У наставку обраћања проф. др Србољуб Убипариповић се осврнуо на две главне теме Никејског Сабора — борбу против аријанске јереси и усаглашавање датума празновања Пасхе. Посебно је указао да је значај Сабора препознат не само у богословљу, већ и у богослужбеној пракси Цркве, па је тако навео и пример да се у древној Цркви на Васкрс Јеванђеље по Јовану читало на два језика, грчком и латинском, као знак јединства хришћана Истока и Запада.
Декан је подсетио и на сложене историјске околности које су пратиле одбрану православне вере у првим вековима, укључујући борбе против аријанства у Сирмијуму и сведочанства светих Отаца који су својим радом и животом чували веру Цркве.
На крају свог поздравног слова декан је пожелео да конференција помогне учесницима да се још дубље врате никејском предању и мудрости светих Отаца како би њихови научни радови и истраживања наставила да доприносе очувању црквеног јединства и духовне изграђености.
Након обраћања декана, уследило је уводно пленарно излагање проф. др Здравка Јовановића на тему „Трајни значај Првог Васељенског Сабора“.
Отварању скупа су присуствовали: високопреосвећена господа митрополити црногорско-приморски Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, зворничко-тузлански Фотије, браничевски Игњатије, врањски Пахомије, крушевачки Давид, нишки Арсеније и тимочки Иларион; преосвећена господа епископи ваљевски Исихије, моравички Тихон и марчански Сава; директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић; Надбискуп београдски кардинал Ладислав Немет и други високи представници Римокатоличке цркве; представници више министарстава Владе Републике Србије, представници Универзитета у Београду, професори и студенти Православног богословског факултета; и велики број заинтересованих посетилаца.
***
Научни скуп „Од Никеје до данас (325–2025): Трајни значај Првог васељенског сабора“ у наставку првог дана био је организован кроз три тематске сесије, у оквиру којих су истраживачи представили своје радове о богословским, историјским, филолошким и еклисиолошким аспектима никејског наслеђа.
У првој сесији, пажња је била усмерена на христологију, тријадологију и историјске изворе везане за Први Васељенски Ссабор. Изложена су следећа предавања: Митрополит браничевски Игњатије Мидић - „Хришћанска онтологија садржана у Символу вере“; Митрополит дебарско-кичевски Георгије - „Значај дела Vita Constantini Јевсевија Кесаријског као историјског извора за Први Васељенски Сабор“; Дарко Ђого - „Атанасије Велики, Никеја и концепт личности – Зизјулас кроз призму Лиотара“; Марина Коловопулу - „Термин омоусијос у ери пост-истине: Никејско православље као став према постмодерном плурализму“; Златко Матић - „Богословско наслеђе Првог Васељенског Сабора: упоредна тријадологија“
Друга сесија обухватила је филолошке, антрополошке и етичке теме, као и питања слободе, нужности и бројчане симболике у контексту Никеје. Излагали су: Јелена Фемић Касапис - „Из докумената Никејског Сабора – филолошке и терминолошке теме“; Свилен Тутеков - „Антрополошке и етичке импликације начела једносушности – постникејска перспектива“; Николаос Ксионис - „Слобода и нужност у Богу према учењу Светог Атанасија“; Милтијадис Ванцос - „Морални садржај учења Првог Васељенског Сабора“; Јосиф Станковић - „Авраамове слуге и Никејски Оци: тумачење броја 318 у предању Јудејства и Цркве“.
Трећа сесија бавила се библијским, егзегетским и ранохришћанским темама Никејског Сабора. Излагали су: Данило Михајловић - „Рецепција старозаветног лика Анђела Господњег у египатским патерицима позне антике – питање христолошке интерпретације у аскетским заједницама Египта“; Ненад Филиповић - „Царска есхатологија Јевсевија Кесаријског – теополитичка егзегеза Дан 2 и 7“; Миодраг Поповић - „Ὅτι ὁ πατήρ μείζων μου ἐστιν (Јн 14,28) – наративно-критички приступ карактеризацији Оца и Сина у Јеванђељу по Јовану“; Владимир Милошевић - „Рецепција Кол 1,17 и Јев 1,2 у контексту полемика око Аријеве јереси“; Лука Лукић - „Улога Новог Завета у антиаријанским списима Светог Амвросија Миланског“.
Први дан скупа је показао ширину тема и висок ниво истраживачког рада посвећеног никејском наслеђу. Рад конференције биће настављен сутра кроз још пет сесија, у оквиру којих ће учесници разматрати нове аспекте богословског, историјског и канонског значаја Првог Васељенског Сабора.
Извор: СПЦ
