Косово је камен темељац пјесничке васељене Момира Војводића
Књига “Божурова суза бројанице“ пјесника Момира Војводића представљена је у суботу 16. јуна у Црквено-народном “Светог Василија Острошког“ у Никшићу.
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије је, учествујући у промоцији нове књиге пјесника Момира Војводића, запазио да је косовска мисао најпрепознатљивија црта српске књижевне антологије у којој је, као мајстор стиха и пјесник особитог лирског израза, већ заступљен Момир Војводић.
“Нијесам срео писца у наше вријеме који је дубље заокупљен Косовом и који ту тему на зналачки начин исказује. О Косову се много говори, али је мало правих ријечи, па је, у том смислу, поезија Момира Војводића незаобилазна. Косово, његова жртва, светост и памћење је динамичко начело српске историје и културе, неизбрисиви печат у колективној свијести српског народа. Косовска мисао је најпрепознатљивија црта српске књижевне антологије у коју је, већ, заслужно укључен књижевник Момир Војводић, као велики мајстор стиха, извор пјесничке ријечи и пјесник оригиналног лирског израза“, рекао је Преосвећени Епископ.
Косово својом историјском реалношћу и духовним значењем, према мишљењу Владике Јоаникија, представља камен темељац Војводићеве поетике. Њега, као пјесника и познаваоца језичких изражајних могућности, одликује способност обликовања нових ријечи у српском језику, а у књизи “Божурова суза бројанице“ поједине ријечи, које имају функцију поетског символа, сабирају, заправо, дубину памћења и богатство осјећања.
“То су имена личности из наше крстоносне историје: Лазар, Милош, Милица, Јефимија, Лауш, Милутин, Душан, не изостављајући ни Амурата. Његова поезија је незамислива без Грачанице, Пећаршије, Дечана, Самодреже и Љевишке, без царског Призрена. Момирову пјесничку васељену обиљежавају српски топоними Газиместан, Голеш, Проклетије, Чакор, Шар планина. И опјеване ријеке Ситница и Бистрица, такође, имају моћ симбола, а, посебно, зрело пшенично класје Косова и Метохије, кос и кости и, понајчешће, косовски божури, црвени и плави“.
“Врховни симбол је крст којег уздржано, са страхом Божијим, употребљава, стављајући га на врх своје пјесничке грађевине. Символику појединих ријечи појачава и проширује стапањем символа, дајући успјешно назнаку за правилно разумијевање. Тако Грачаницу, зависно од контекста, назива Коштаницом или Божурицом“, нагласио је Епископ будимљанско-никшићки.
Према његовим ријечима пјесник Момир Војводић је препознао и дубоко доживио смисао косовске жртве цара Лазара, царске властеле и војске и посљедице те жртве у цијелој историји српског народа од Косова до данашњег дана. Тајна Косова је у томе што се та битка и њена историјска и духовна сложеност, продужава до наших дана. У тој драми, казао је Преосвећени владика Јоаникије, у којој се мијењају чинови и учесници, многе личности, кроз ликове кнеза Лазара, Милоша, Југ Богдана, девет Југовића, мајке Југовића, царице Милице, али и Вука Бранковића, обиљежиле су нашу драматичну историју и послије Косова.
“У Момировој поезији прошлост, садашњост и будућност сустижу се у један тренутак. У Косовском боју који траје, заједно се боре и међусобно храбре против ранијих и каснијих амурата, истовремено гину и прослављају се преци и потомци, које профано вријеме раздваја, али их српски духовни календар обједињује“.
“Пјесничким уобличавањем, мотив жетве зреле пшенице на житоносном Косову, уводи нас у тајну жртве косовских јунака. У један дан је на Косову пало више јуначких глава, него што се за дан, на жетвеној моби, покоси пшеничног класја. Ово поређење засновано је на хришћанској символици пшеничног зрна. Јеванђељска поука о пшеничном зрну, које када умре нови род доноси, добила је код Војводића ново рухо, изаткано од мисли и осјећања вјековима осмишљаване косовске трагедије, која се сагледава као носећи стуб српског духовног бића. Као што се зрела пшеница сабира у домаћинску житницу, тако се у Војводићевој поезији српске жртве збирају у вјечну небеску ризницу“, казао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, закључујући:
“Највјернији чувари те ризнице су српски писци и црноризци. Српска жртва је смјештена у незаборав који је постао тврђава и прибјежиште, сазидана од лобања зиданих по реду вјекова, подједнако од јуначких глава које су падале на бојном пољу и оних које су достојно чувале свијест о српској жртви“.
Др Будимир Алексић сматра да увијек, када је ријеч о Војводићевој поезији, па и о овој књизи, треба нагласити да је овај пјесник највише књига и пјесама посветио Косову и Метохији. Косово је његова опсесивна тема; он је и својом биографијом повезан са Косметом – тамо је рођен, отуда изгнан као двогодишње дијете, па је и та чињеница, односно његова изгнаничка судбина, опредијелила правац пјевања и мишљења Момира Војводића.
“У његовом обимном и разноврсном стваралаштву много је тема и мотива, од лирских и емоционално најинтимнијих, преко устаничких и родољубивих, до метафизичких и егзистенцијално неизбјежних и судбински трагично утканих у наше животне токове. Али, коријен његове поетике и естетике, његовог пјевања и мишљења, је у Косову, у косовској завјетној мисли под којом се подразумијева не само пораз на бојном пољу, пад једног царства, губитак слободе, упадање у ропство, него и болни одјек тога пораза, те вјера и нада у васкрсење, и чврста воља, свети завјет да се ослободимо ропства, стекнемо слободу, подигнемо царство и осветимо косовски пораз“.
Из те мисли, како је оцијенио Алексић, развија се Војводићев живот у свим својим манифестацијама, умним, осјећајним и дјелатним, она доминира њиме, он почиње с њом своје бављење поезијом и креативно се бави њоме све до данас.
“Јер, Косово је за њега ,,Кнез свих српских речи“, како гласи наслов једне његове пјесме из ове збирке, и он настоји да исприча људску судбину на српској косовско-метохијској земљи у континуитету од 600 година. Иако је Косово еминентно српска национална тема, коју Војводић обрађује у својој поезији, поруке његове поезије су универзалне: Косово је поприште борбе између добра и зла, истине и лажи, правде и неправде. У његовим пјесмама се јасно препознаје неугасива нада и оптимизам да ће добро увијек побиједити зло, да ће правда увијек тријумфовати над неправдом, и да ће живот савладати смрт и ништавило“, оцијенио је Алексић, који је овом приликом истакао и версификаторску виртуозност Момира Војводића, која карактерише читаво његово поетско стваралаштво, па и нову збирку.
Публици се обратио и аутор, казивајући стихове из књиге “Божурова суза бројанице“.
“Написао сам четири књиге поезије посвећене Косову и Метохији. Из њих су за ову збирку изабране по 33 пјесме, колико бројаница има чворића, симболишући Христове године. Усудио сам се да ја начиним избор из поменутих књига, а издавач – Књижевна задруга Српског националног савјета Црне Горе, овај избор именовао је антологијом. Књига „Божурова суза бројанице“ изишла је и захваљујући великој подршци Преосвећеног владике Јонаикија и драго ми је да га, како сам могао чути вечерас, нијесам разочарао. Збирку чини пет бројаница, и тај пети дио садржи пјесме из необјављене књиге. Док год будем писао писаћу о овој нашој вјечној теми, јер шта је нама Србима важније од Косова? Пета бројаница носи назив „Косово је кнез свих српских речи“, рекао је Момир Војводић.
Промоцију су организовали Епархија будимљанско-никшићка и Црквена општина Никшић.
