Друга недеља Свете Четрдесетнице посвећена је молитвеном спомену на Светог и богоносног оца нашег Григорија Паламу (Γρηγόριος Παλαμάς), архиепископа солунског и великог богослова и проповедника православног мистичног подвижништва, великог заступника стварности обожења кроз учествовање у сâмом Богу, у Његовој нетварној благодати. Мисао Светог Григорија потврдила је аутентичност светитељског виђења Бога.

1. Очима је угодно да посматрају мирно море како се блиста и сија јасном светлошћу, док његова глатка површина одражава блесак светлости. Међутим, много је пријатније не само видети Цркву, него и говорити у њој, сабраној у Богу, ослобођеној пометње, тајанствено озареној божанском светлошћу и устремљеној ка том Блистању и рукама и очима, и свим осећањима и мислима.

Представници организатора Донаторске вечери „Космет – душа Црне Горе“, одржане у Беранама половином марта, а предвођени Владаном Џикнићем из НВУ „Чојство”, посетили су јуче Ораховац. Том приликом су пароху ораховачком јереју Милану Станојевићу уручили новац прикупљен на добротворној вечери и од добровољних прилога институција, удружења и народа, тачно 16.770 евра. Новац је намењен фрескописању цркве Успења Пресвете Богородице, које ће, ако Бог да, почети да се ради после Васкрса.

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је Свету архијерејску литургију у Горњем Острогу, у суботу друге недјеље Часног поста 30. марта, на празник Преподобног Алексија Човјека Божијег, са преосвећеном господом епископима: милешевским Атанасијем, будимљанско-никшићким Методијем и захумско-херцеговачким и приморским Димитријем. Саслуживали су му острошки игуман архимандрит Сергије, протојереј Јордан Марков и протођакони Иван Савић из Епархије милешевске и Огњен Боричић из Митрополије црногорско-приморске.

Неког филозофа у стара времена људи су прекорели због тога што је аполитичан и што се уопште не занима за послове отаџбине. „Нипошто није тако, – рекао је, – веома се занимам за своју отаџбину,“ – и притом је руком показивао према небу. Данас је тешко наћи хришћанског свештеника који би одговорио на сличан начин, а филозоф је био Грк, паганин.

Мартовски погром оставио неизбрисиве трагове, али није убио наду

У години када обележавамо 25. година од Нато агресије на нашу земљу (1999) и 20 година од Мартовског погрома (2004) у једном од страдалних места на Косову и Метохији, Белом Пољу код Пећи, битише једва петнаестак Срба. До рата 1999. године је ово било чисто српско село у којем је живело око 1800 Срба у преко 300 кућа. Егзодус који је уследио после потписивања Кумановског споразума је обесрбио и ово село, као и сам град Пећ са већином околних села.

Драги моји парохијани,

Фјодор Михајлович Достојевски је био један од најутицајнијих писаца руске књижевности, као и један од највећих писаца свих времена. Један је од ретких који је задирао у најмрачније делове људског срца и ума.

Војна агресија НАТО-а на Југославију 1999. године јасно је показала лицемјерје западног свијета и истовремено чврстину српског народа, изјавио је руски патријарх Кирил на ванредном Свјетском руском народном сабору.