У нацрт закона о слободи вјероисповијести уграђене су фашисоидне идеје Секуле Дрљевића и сулуда прича која је срушила ловћенску капелу, а зло наслеђе које деценијама поткопава Црну Гору повампирило се кроз овај наказни акт, оцијенио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

24. септембра 2015, на Саборном храму Светог Симеона Мироточивог у Беранама, подигнута су два крста на звоницима.

Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је 24. септембра 2015, на празник Преподобне Теодоре и Преподобних Сергија и Германа, Свету архијерејску литургију у манастиру Шудикови, уз саслужење јерођакона Саве, сабрата Ђурђевих Ступова.

У току је покривање бакром купола Храма, па се користимо овом приликом да позовемо све људе добре воље да, колико је ко у могућности, помогне довршетак радова, који изискује велика финансијска средства.

Министарство за људска и мањинска права у саопштењу од 20. септембра тврди да се Нацртом закона ”поштује уставно начело о одвојености државе и вјерских заједница, унутрашња аутономија, правни субјективитет и, нарочито, имовина вјерских заједница”.

У понедјељак, 21. септембра 2015, на празник Рођења Пресвете Богородице, у цркви Светих апостола Петра и Павла Литургију је служио протојереј Дарко Пејић.

Светом Литургијом, литијом и црквено-народним сабором прослављен је празник Рођења Пресвете Богородице, који је храмовна слава древне светиње манастира Косијерева у Петровићима код Никшића.

Уочи празника Рођења Пресвете Богородице у истоименом манастиру у Вољавцу служено је Бденије поводом храмовне славе. Бденије су служили протојереј Дарко Пејић и новопостављени свештеник за Његњево, Сутиван и бистрички крај отац Милан Станишић.

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у 16. недјељу по Духовима и Претпразништво Рођења Пресвете Богородице, 20. септембра 2015, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Јавности понуђени Нацрт закона о слободи вјероисповијести* угрожава уставно начело о одвојености цркве и државе, обезбјеђује позицију држави, која је уставом дефинисана као грађанска, да се мијеша у унутрашње послове и организацију Цркве, што карактерише поједине монархије и државне цркве, а не грађанске државе и цркве које су одвојене од државе. Очигледна је намјера законописца да Цркву потчини држави, да на такав начин строго ограничи вјерске слободе уз могућност разних злоупотреба све до укидања вјерских слобода уколико то буде интерес власти.