Ријеч Господња држи Небо и земљу и сваког човјека у овом животу
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско – никшићки Г. Јоаникије служио је у недјељу 1. јула Свету Архијерејску Литурију у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.
Саслуживало је више свештеника и свештеномонаха Епархије будимљанско – никшићке: протојереј-ставрофор Марко Ђурковић, протосинђел Никифор Миловић, секретар Епархијског Управног одбора Епархије будимљанско-никшићке, свештеници Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, Миодраг Тодоровић, старјешина никшићке Саборне цркве, Остоја Кнежевић, ђакон др Никола Маројевић и јерођакон Андроник Ракочевић, сабрат манастира Ђурђеви Ступови.
Вјерницима, који су у великом броју присуствовали светом богослужењу, архипастирском поуком обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, осврћући се на причу из прочитаног Светог Јеванђеља о римском капетану, који је вјеровао у Господа Исуса Христа и исцјелитељску моћ ријечи Његових, те је замолио Христа да каже само једну ријеч како би његов слуга оздравио.
“Ево, један, за кога су сви мислили да је невјеран и незнабожац, показа вјеру да га Господ Исус Христос похвали: „Кажем ти и кажем вам, ни у Израиљу вјерујућем толику вјеру не нађох“. А ко је био тај човјек? То је био један од окупатора тадашње Палестине, односно представник велике силе римске империје, капетан који је вршио царску службу у окупираној земљи. И оне који живе у благостању сналазе тешкоће и муке, скоро на исти начин, а, понекад, и теже, него оне који живе у скромности, сиромаштву, биједама и оскудицама у овом свијету. Човјек који има осјећања за ближње увијек пати. За овог човјека, би се рекло, да је живио у сваком благостању, али како да се радује кад је његов слуга, кога он воли, болестан од тешке и неизљечиве болести. Он тугује и повјеровао је у Господа Христа да му Он може помоћи“.
“Он се прво пожалио Господу: “Господе, слуга мој лежи дома узет“, а Христос говори одмах: “Ја ћу доћи и исцијелићу га“; “Не Господе, нијесам достојан да под кров мој уђеш, него само реци ријеч и оздравиће слуга мој“. Он, дакле, показује такву вјеру у Господа да је Он Тај Који све зна, све види, све чује и да је Његова ријеч, испуњена Његовом љубављу, истином и оном правдом, која је моћна и оном силом која исцјељује. Он је повјеровао да је ријеч Господња она која држи Небо и земљу и сваког човјека у овом животу. Та ријеч шаље човјека у овај свијет својом силом и човјек се, такође, упокојава у складу са Божијом вољом и са ријечју Божијом“, бесједио је Преосвећени Епископ Г. Јоаникије.
Капетан незнабожац, који је до тада вјероватно био и паганин, имао је отворено срце, те стога никаква препрека није постојала пред њим да приђе Господу и обрати Му се, са искреним мољењем, као онај који највише вјерује у Њега. Овај човјек, према ријечима Владике Јоаникија, одбацио је своје идолопоклонство и обратио се Господу и Спаситељу нашем Исусу Христу, Који је у овај свијет дошао и, због тога, да ослободи људе од идолослужења, да их врати на пут истине и дарује им праву службу Господу Богу и Спасу нашем Исус Христу.
“И, наравно, Господ је учинио по његовој молби, као што то увијек бива кад имамо отворено срце и отворену душу, која тражи од Бога помоћи. Бог услишава увијек, ако је то за спасење. Искрена молитва је она молитва коју Господ чује, на коју одговара, коју услишава и испуњава. Ово је била искрена молитва, а кроз оздрављење слуге капетановог Господ хоће да открије своју намјеру да ће многи и многи, и од истока и од запада, и од сјевера и од југа, прићи и заједно сјести са Аврамом, Исаком и Јаковом у Царству Божијем, и да ће се тако испунити Божији план о спасењу цијелог свијета. Али, нажалост, биће и оних који ће отпаднути од те заједнице, не само међу невјерујућим народима него и међу оним људима који се називају вјернима. Па каже Господ да ће многи синови, који се зову синови царства, синови Аврама, Исака и Јакова, потомци по крви, а не по духу отпасти од њихове заједнице“.
Сродство по духу, поручио је својој поуци Епископ будимљанско-никшићки, најзначајније је сродство и то сродство преовладаће над крвним сродством. Као што се дешава у животу, човјек одраста, сазријева и стиче пријатеље на које се ослања више, него на најближе сроднике.
“Данашње Јеванђеље, драга браћо и сестре, говори нам и то да је Господ близу сваком људском срцу и вјерујућем и невјерујућем, и грешнику и праведнику и никада не знамо ко ће бити први, а ко посљедњи. То треба да имамо на уму када год сретенемо неког у овом свијету, да знамо да и највећи грешник има прилику да се спасе. А шта је потребно за његово спасење – да отвори свој ум, своје срце, своју душу и скине окове који му не дозвољавају да приступи Господу. То је оно што је довољно“.
“Без обзира колико човјек био грешан, ако ступи у заједницу са Господом он се чисти и поправља. И они који су вјерујући људи, ако се не труде, полако почињу да се помрачују, у њих улази мрак и тама и могу цијелог живота да говоре да су вјерујући, а да на самом дјелу не покажу ништа. Права вјера увијек се показује на дјелу и не може неко да има живу вјеру у својој души и у свом срцу, а да то не покаже на дјелу, нарочито у дјелима милосрђа и љубави према ближњима својим. Господ прима вјеру која се на такав начин свједочи и зато се морамо трудити да тако живимо, да се на такав начин саображавамо свом Господу Који је и говорио и творио. Сви ми имамо прилику и могућност да се Њему саображавамо, да се живи Бог, живи Христос и Дух Његов Свети настани у срцима нашим, да постанемо, заиста, христоносци и богоносци и да чинимо дјела која су на славу Божију, која су на спасење наше и ближњих наших“, закључио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.
