Недјеља Самарјанке у Бијелом Пољу
У цркви Светих апостола Петра и Павла у недјељу, 10. маја литургију је служио јереј Никола Скопљак. У евангелској бесједи о. Никола је подсјетио на причу када је Исус дошао у самарјански град звани Сихар, и када је уморан од пута застао да се одмори крај извора, у вријеме највеће жеге.
"Тада је свима нама дао једну поуку, преко догађаја који се ускоро десио.
До извора је дошла жена Самарјанка и Исус јој рече „дај ми да пијем“. Те ријечи Господње брује роду људском 20 вјекова и брујаће све до другог доласка Христовог."
"Те ријечи Господ изговара и дан- данас свакоме од нас. Не говори то Он - Створитељ воде и распоредитељ мора и океана, ријека и извора - зато што је жедан воде, већ зато што је жедан наше добре воље и љубави. Дајући Њему, ми не дајемо ништа своје него опет Његово. Свака чаша воде на земљи Његова је, зато што ју је Он створио; и сваку чашу студене воде, коју ми дамо једном од Његове најмање браће платио је Он Својом драгоцјеном крвљу."
"Овим ријечима упућеним жени Самарјанки Господ нам указује на живот по хришћанским врлинама љубави и милосрђа према ближњима и жели да искоријени мржњу и гњев, узрок свих невоља које сналазе како појединце тако и народе.
О овоме говори наставак јеванђелске приче: “Рече му жена Самарјанка: како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене жене Самарјанке да пијеш? Јер се Јевреји не мијешају са Самарјанима”.
"Општа одлика онога времена у односима Јевреја и Самарјана била је мржња. У причи о милостивом Самарјанину Господ је истакао мржњу Јевреја према Самарјанима, а сада при овом догађају очитује се мржња Самарјана према Јеврејима. Господ жели да нам укаже на Свој божански метод лијечења од ове болести која сналази људски род. Указује нам да свака мржња доноси само штету ономе који мрзи и да она кроз вријеме рађа страдања и муке, које најприје сналазе појединце, а затим и читаве народе. Да би се разбили зидови мржње између народа, потребно је најприје разбити зидове мржње између сваког човјека. Свако треба најприје сам са собом да ријеши шта жели да има у души својој, или мржњу, која је узрок страдања, или љубав, која је узрок мира, радости и среће. Док човјек не ријеши то питање у самоме себи, он не може нити један корак да крочи према Богу. Љубав нам приближава Бога и милост Божју, а мржња муке и страдања. На самом човјеку је одлука, за добро или зло, здравље или болест, благодат или проклетство. Треба да се трудимо да ове поруке Христове унесемо у душе своје, да их ставимо сваког дана на трпезу савјести својих као што свакодневно стављамо земаљску храну на трпезу, и да наше душе, исто као што и тијело наше има корист од хране коју уносимо у њега, користе благодатну и животворну силу Духа Светога као своју непресушну храну и пиће. Тако ће се и на нама испунити ријечи из наставка данашње јеванђелске приче: “А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожедњети довијека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вјечни”. Животворна божанска благодат храни и поји душу нашу отварајући у нама непресушни извор живота, радости и силе уводећи нас тако у вјечни живот још овдје на земљи."
"Нека из душа наших изиђу мржња и злоба а на њихово мјесто нека дођу љубав, мир и слога, да бисмо сви скупа могли чистим срцем славити Бога тројединог, Оца и Сина и Светога Духа вавијек. АМИН“, бесједио је о. Никола .
