Литургија у Ђурђевим Ступовима
У Недјељу 9. по Духовим, на празник Светих апостола и ђакона Никанора, Прохора, Тимона и Пармена, 10. августа 2014.године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, служио је са свештенством Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Преосвећени Епископсе у литургијској проповиједи осврнуо на чудеса која је Господ Исус Христос чинио током свог живота на земљи, а највише од тих преславних чудеса која су записана, догодила су се на Генисаретском језеру и његовој широј околини.
У то вријеме, у питомој галилејској земљи,казао је Владика Јоаникије,измијешало се било незнабоштво, паганство, врачање са истинитом вјером,те је Господ изгонио демоне из бјесомучних, утишавао буру на језеруједном ријечју, тамо је ходао по води.
„Чули смо данас, драга браћо и сестре, Јеванђеље о томе како је Господ, покренут својим човјекољубљем, гледајући своје ученике како се боре са буром на Генисаретском језеру, пришао им, ходајући по води. Обрео се, на чудесан начин, на језеру близу лађе, у том моменту ходајући по води и охрабрујући их Својим ријечима, утишавајући буру“.
"Петар се, задивљен тим чудом и гледајући Христа Који у тијелу ходи по води, будући да је Он преко своје људске природе показивао силу свог Божанства, удивио и замолио Господа: Заповједи води да ме држи. Могу ли ја ходити према Теби да кренем по води, а Господ му каже: Ходи. Петар крене и кратковријеме хода по води, али пошто су били велики вјетрови уђе у њега сумња да ли ће се одржати под том буром и у том тренутку поче се топити. Он завапи Господу и Господ га спасе“, казао је Владика будимљанско-никшићки.
Према Владикиним ријечима Петар је показао колебљивост, која је својствена људској природи и свима нам јеразумљива. Иако га је Господ назвао Петром, стијеном, требало је доста времена док је постао човјек тврдог карактера, непоколебљив.
"Жестина његова била је спојена са способношћу за покајањем иу томе је љепота и величина његовог карактера.Али овдје, драга браћо и сестре, видимо велико чудо Божје, видимо да господ чини чудеса када је мотивисан Својим човјекољубљем, јер Он није ходао по води да би показао да може да савлада стихију воде, да може да савлада земљину тежу, да може воду да учини послушном, негокада је видио невољу Својих ученика, када је чуо њихове вапаје и њихове страхове,тек тада је пришао и учинио то чудо, велико и преславно, али видимо и то да се све природне стихије, сва природа, сав космос покорава Господу, покорава се Његовој ријечи и Његовој вољи и служи Му“.
"И прије овог преславног чуда Божјег, видјели смо у Старом завјету, да се вода покорава, не само Богу Који је њен Творац, јер је то најприродније да се она покорава и радује свом Творцу и да Му служи, али, исто тако, она се покорава и истинским слугама Божјим. Није ли Мојсије раздвојио воду Црвеног мора да би прошао народ јеврејски, али, то је било по вољи Божјој, по заповјести Божјој. Мојсије је послужио том чудесном дјелу и спасењу. Како да се вода не покори свом Творцу, ако она може да се следи па по њој ходају људи, звијери и техника? Није ли могуће Господу учинити да вода постане као тврда стаза ногама Његовим када је то потребно?“
"Али, ми воду подцјењујемо, просипамо, трујемо, газимо,не поштујемо и то нам се свети, вода онда постане непокорна, непослушна и није пријатељска. Тиме, сами себе, свој живот, природу, средину у којој живимо, трујемо и навлачимо велику несрећу зато што не знамо да поштујемо творевину Божју, заповјест Божју. Да знамо истински да служимо Господу и да чувамо творевину по Његовој ријечи овај би свијет се брзо претворио у рај“, истакао је Његово Преосвештенство, додајући:
"Својим злим мислима, злим намјерама, злим поступцима ми овај свијет Божји, ову љепоту Божјуи дане свог живота, претварамо у пакао прије него што он дође, а можемо да претварамо у рај још прије него што у њега уђемо. Све зависи од нас, од наше воље, наших мисли, наших расположења, наших настројења, наших дјела, наше молитве, наших поступака, од тога зависи какав ће нам бити живот и како ћемо проживјети на овој земљи. Призвани смо да живимо свети живот, испуњавајући заповјест Божју: „Будите свети, јер сам Ја Свет“, бесједио је Његово Преоветенство владика Јоаникије.
