Добротворно гусларско вече за обнову храма у Пошћењу код Шавника
НВУ гусларско Друштво „Војвода Мина Радовић“ из Подгорице организовало је, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, у четвртак, 18. априла 2013, добротворно вече гусала и епске поeзије, чији приход је намијењен за завршетак радова на обнови цркве Успења Пресвете Богородице у селу Пошћење код Шавника.
Сабрање је благословио свештеник Драженко Ристић, парох шавнички. Поздрављајући гусларе, пјеснике, умјетнике и присутни народ он је захвалио на одзиву за учешће у овој добротворној вечери, организованој поводом прикупљања средстава потребних за наставак радова на обнови пошћенског храма.
“Храм Успења Пресвете Богородице се налази у прелијепом и живописном дијелу дробњачког краја, у селу Пошћење. У тај храм су многи наши преци долазили, Богу се молили, Богу молитве приносили, исцјељења и дар од Бога добијали за спас душа својих. Тако, ево, у овим данима Часног и Великог поста, када сваки човјек треба да што више поради на њиви душе своје, да измијенимо начин свог живота и једни другима чинимо добра дјела, и ми да учинимо једно добро дјело у славу Божију, у славу и част Пресвете Богородице, а на добро и спас нашег народа“.
“Зато смо се сабрали вечерас овдје, као што смо се били сабрали прије скоро годину дана, да помогнемо да се овај храм обнови, да се поправи, да се сачува нашим потомцима, да тако настави даље да живи и буде на корист и спас душа наших, гдје ћемо Господу Богу молитве приносити и од Њега милост добијати. Желим да вам захвалим у име Црквене општине Шавник и парохије шавничке, који се бринемо о тим храмовима и у њима служимо, што сте се одазвали да учините свој прилог овом нашем светом храму, слушајући и надахњујући се стиховима наших гуслара, којима дугујемо посебну захвалност, али и свима који се овдје налазите, Црква дугује велику захвалност. Нека је овај наш скуп благословен, да Господ подари да обновимо свети храм, а обнављајући свети храм да обновимо и себе“, казао је надлежни парох, јереј Драженко Ристић.
У име организатора обратио се хаџи Радован Радовић, предсједник, напоменувши да се гусларско Друштво „Војвода Мина“ бави промоцијом епске поезије и светог инструмента – гусала уз које је, кроз вјекове, опстајао српски народ. Своју дјелатност ово Удружење, према Радовићевим ријечима, баштини на епској, изворној поезији, дотјераној и избрушеној као „нашем највећем и најљепшем дијаманту, уз наду да ће епски стих, десетерац, ћирилица, гусле и свирала, надживјети домете модерне и посрнуле Европе.
“О значају гусала, бар овдје у Никшићу, не треба много говорити. Подсјетио бих да су гусле биле и остале једини народни инструмент на овим просторима, који је поред Цркве највише одржао саборност. На тим саборима, уз звук гусала слушало се о ратовима, бојевима, јунаштвима, погибијама и жалостима, о побједама и поразима. О славама, о женидбама, о хероинама мајкама, сестрама, о вилама, о владарима и обичном човјеку. На нашим просторима, уз гусле се одржавало памћење, казивале и пјевале епске пјесме, настале и сачуване као право духовно благо. У најтежим временима гусле су биле највећа духовна потпора, уз пјесму гуслара будио се посустали српски род и подстицао у вјековној борби за слободу и достојанство“.
“Учило се о правди, љубави према ближњему, уважавању и опјевању противника и о жртви. Уз звук гусала су се видале ране, а гусларска пјесма једнако је слушана на царским дворовима, у палатама и сеоским колибама, савардацима, код царева и сиромаха. Епска пјесма, потекла из народа, често и од непознатих аутора, преношена са кољена на кољено, брушена, мијењана и дотјеривана, одиграла је важну улогу у очувању националног бића и идентитета. Уз њу и уз звуке гусала усавршавао се и одржао српски језик“, нагласио је Радован Радовић.
У програму добротворне вечери учествовали су: гуслари чланови Друштва “Војвода Мина“: Милета Пантовић, Жељко Бугарин, Миладин Анђелић, Драгомир Перовић, Лазар Микић, Неђељко Ровчанин, Максим Војводић, Стеван Вујачић, гости гуслари из гусларских друштава “Јеврем Ушћумлић“ и “Лазар Сочица“: Славко Горановић, Здравко Кнежевић, Станко Кнежевић, Горан Вуковић, Ђуро Крсмановић, затим пјесници: хаџи Радован Радовић, Љубисав Бјелић Морачанин, Момо Миликић, Благота Копривица, Божо Ђурановић, те фрулаш Вуле Конатар и глумац Велизар Касалица.
Од продатих улазница прикупљено је око 400 евра, који ће бити намијењени за исплату мајстора, ангажованих у радовима на обнови пошћенског храма. Како је укупан дуг према њима много већи и износи 1950 евра, прикупљена средства су врло скромна да би покрила дио трошкова, а постоје и обавезе око организације саме гусларске вечери, напомиње шавнички парох јереј Драженко Ристић.
