Васкршња порука Епископа будимљанско-никшићког Г. Методија 2022. љета Господњег

Запјевајмо данас побједну пјесму и прославимо Господа Бога нашега Који походи и избави народ Свој (Лк,1,68) и свјетлошћу Васкрсења Свога просвијетли сву васељену!

Нека блиста у срцима нашим побједничко славословље највећег празника Цркве Божије, Васкрсење Христа Спаситеља!

Радујмо се тајанственом Почетку у ком је на Ријеч Божију свијет постао и свијету живот и у животу човјек који је свој смисао добио у Сину Божијем Исусу Христу васкрслом из мртвих. Васкрсли Христос зачетак је новог човјека и новог човјечанства. Прворођени је од мртвих кроз кога се сва твар и сав свијет створени, цио Божији свијет, обновио и поново родио.

Прољеће је годишње доба које на добар начин изражава смисао Васкрса. И ми видимо с прољећа, природа није мртва, природа је жива. Природа пјева васкршње тропаре, буди се из зимског поста и подвига, повучена и загледана у себе, отвара се бојама, мирисима и звуцима. Прољеће васкрслог духа доноси прегршт бесмртности у игри прољећа и смрти. То је нови живот у Христу који свој извор има у самоме Богу и у нама порађа новог човјека и пише зачало новог почетка. Васкрсли Христос није само почетак, мјера и потенцијал тог новог човјека, већ је и његов циљ, јер краја нема.

И сам Бог нам се објављује Богом живих, а не мртвих. И када Христос вели: Ја сам васкрсење и живот, Он свједочи да је Бог живих и васкрслих један Бог и да је живот у Христу неодвојив од васкрсења, а вјера у васкрсење Христово саставни дио вјере у Бога. Јер, Христа љубити значи бити, постојати, живјети, васкрсавати. Јер, Христос је љубав. Христос је Син љубави Бога према човјеку, Христос је живот човјеков са Богом и вјечни загрљај у који су сви људи позвани.  Христово васкрсење је стварност живих и смрт више нема посљедњу ријеч јер заједница са Богом јача је од смрти.

И Зашто тражите живога међу мртвима? Није овдје, него устаде (Лк 24, 5-6). Жив је јер постоји љубав која је јача и од смрти - савршена љубав која је Христос и која је пуноћа закона (Рим 13,10). У љубави су најважније двије ствари: Бог и човјек и у том васкрсном односу човјек изображава и обликује према Богу образ (лик) Божји, једино вјечно живо у човјеку, једино вјечно Божје. Само у тој свепреданости Богу човјек спознаје себе, долази до себе, налази себе у себи. И једино христољубивој личности и човјеку који љуби христоликом љубављу даје се неисказано христопознање и открива се Бог, јер Спаситељ рече: То чини и бићеш жив (Лк.10,28).

Имати однос са Христом, вољети га, значи његовати однос са Христом и држати га изнад личних прохтјева, држати га за своју највећу жељу и те се жеље никада не одрећи. Само чинећи то, човјек живи, и сваки ближњи је жив за њега: у сваком ближњем он налази брата и Христа који јесте љубав. Положити живот свој за Христа првенствено значи ући у однос са Њим, постати дио Његовог синовског односа са Оцем, постати дио Богочовјечанске тајне, тајне Бога и човјека која се отјелотворила с Христом кроз кога је дошла неуништивост живота.

Сви знамо који смо изгубили неког блиског да смрћу његовом не престаје наш однос са њим, и исто тако треба да знамо да смрћу тијела не престаје наш однос с Богом. Однос на који смо позвани кроз однос Оца и Сина је пут који нам је отворен и који води од човјека до Бога кроз богочовјека Христа који Јесте носилац вјечног живота. Успостављање тог односа с Богом који нам је Христос даривао јесте Васкрс – рођење из мртвих, успеније из самотног и пустог гроба и повратак у љубав и живот. Нема смрти која може усмртити Богочовјечанску љубав.

Живот који нам је дат најдрагоцјенији је дар Божији. Чак и када страдање и патња обузму наше животе, сјетимо се Христа и сјетимо се да је патња саставни дио живота и да једино кроз патњу живот просијава своју цјеловитост и опрема нас за однос на који смо позвани. То није никакво илузорно уздизање над патњом већ утемељење бесмртности искључиво лежи у човјековом односу с Богом који је богочовјечански Христос. Тешко бисмо издржали све изазове што их са собом носи један људски вијек кад бисмо све то морали носити само с надом у спасење након смрти.

Васкрсење Христово није само догађај из прошлости кога се сјећамо и није само васкрсење мртвих и није само живот после живота. Васкрсење је живот сада и овдје. И не догађа се само после, него и прије смрти. И није само пред нама, већ је и у нама. На темељу Христовог васкрсења ми, хришћани, саучествујемо у Христовој побједи над смрћу и савременици смо оног истог Првог Васкрса који је свевремен, вјечан и непрестан.

Нови живот који нам дарује Христос је стваралачки и преображењски и има потпуно другу природу од биолошке и тварне. Васкрсење Христово не представља само прекретницу у разумијевању смрти, већ понајприје у разумијевању живота човјековог. Са Васкрслим Господом и ми се уздижемо и посвећујемо једном љепшем, вишем и садржајнијем животу. Љубећи Онога који је Васкрсење и Живот, који је Бог – тек тада живимо.

Наше здравље, мир и радост, плод су хармоније и склада земаљског и вјечног живота, тијела и душе. Човјек је крхко биће и та крхкост се не односи само на појединце, већ се широко и дубоко одражава на друштво у цјелини. У коријену свега налази се однос према животу и смрти кроз који се све посматра и мјери, и који се, коначно, опредјељује за вриједност или безвриједност. Чувајмо се празнине која паралише живот, празнине од лажне и површне сигурности којима смо поробили своје вријеме, своје навике и приоритете. Вратимо се ономе што је битно и што одољева сваком искушењу и разарању, вратимо се Господу и испунимо се духовном силом која може преобразити цио свијет. Сјединимо се с крвљу и тијелом Христовим, нахранимо се љубављу, поштујмо сваког човјека и пронађимо мјеру правилних и пуних односа.

Потрудимо се сви, браћо и сестре, и допринесимо подизању истинитијег, праведнијег, хуманијег и сигурнијег друштва у ком живимо. Чувајмо светињу брака и породице и чувајмо нашу дјецу и младе. Подајмо им праве радости и искрене љубави које ће их после саме увијек водити ка Христу који је љубав и живот. Усмјеримо их на хришћанске вриједности и оне ће вазда бити њихов компас, очи и уши, смисао и снага на путу крстоносном којим сви ходимо.

Покажите љубав нелицемјерну једни према другима и према свима људима. Угледајмо у личности другога човјека лице Божје, лице свога брата и вјечног сабрата. Покажимо чисту вјеру и свету слогу, сву љепоту вјере у Бога и вјере у човјека Божјег. И како савјетује Апостол Павле држите се љубави (1 Кор. 13,13; 14,1) и све да вам бива у љубави (1Кор.16,14).

Незамјенљива је улога Христовог васкрсења у хришћанској вјери и хришћанском поимању Бога, браћо и сестре. Васкрс који данас славимо даровао нам га је из љубави према људима Бог и преко Сина свога и призвао нас све у вјечност љубави  и живота, новог достојанства и славе.

Нека живот наш буде непрестано благодарење Богу на свему и за све. Радујмо се и веселимо се са свима људима и свом творевином Божијом. И заједно са анђелима и свима светима на небу, а са браћом својом и сестрама на земљи, запјевајмо пјесму побједну и поздравимо једни друге радосним поздравом: ХРИСТОС ВАСКРСЕ!