У Тивту служен молебан за распето Косово и Метохију: У нашем односу према Косову и Метохији најбистрије се види ко смо, шта смо, чији смо 

У Тивту служен молебан за распето Косово и Метохију: У нашем односу према Косову и Метохији најбистрије се види ко смо, шта смо, чији смо 

У храму Светог Саве, у Тивту, у петак 2. јуна 2023. године, служен је молебан за спас страдалног српског народа на Косову и Метохији.

Ријечју пастирске бесједе, сабраном народу се обратио протојереј Миајло Бацковић, секретар Епископа будимљанско-никшићког Г. Методија, рекавши да са сигурношћу не зна јесмо ли један од најстаријих народа, али зна, како је навео, да смо стари, барем, двије хиљаде година, јер смо се као српски народ, крстећи се, родили крштењем васкрсења.

„Дакле, јесмо један од народа које је родио Господ својим страдањем и својим васкрсењем. Дијелили су нас, убијали, границе међу нама постављали, говорили да нисмо оно што јесмо кроз историју, а једно јесмо сигурно – били увијек с Христом и били увијек на правој страни историје. Српски народ сада гледају као један мали народ у Европи и на Балкану, а ми кажемо да нас има свуда, по цијелом Балкану, по цијелом свијету. Српски народ можда јесте бројчано ослабио, али не зато што је сам себе убијао, него зато што је сам себе на жртву Христу, народу и истини увијек приносио“, казао је о. Миајло.

Обраћајући се „витезовима православља“, окупљеним на дивном, светом, радосно-тужном молебану, поручио је да није најстрашније то што су убијали српски народ, што су нас негирали, границе постављали и друге народе стварали.

„Најстрашније је што смо ми сами себе губили и из бића у које нас је Господ увео уводили себе у небиће, у непостојање, одрицањем од Христа, од правде и од истине. Најстрашније је то што данас многи од нас не зна ко је, што је  дезоријентисан, погубљен, што се у 21. вијеку тражи којим језиком говори, ко му је отац, да ли је мушко или женско. Најстрашније је то што смо изгубили себе. Није најстрашнији нож, није најстрашнија кама, није најстрашнији прогон, најстрашније је што смо себе губили и што и даље себе губимо“, навео је свештеник Бацковић.

По његовим ријечима један народ опстаје док год стоји у храму, као што сабрани у вечерашњем молебану стоје, знајући у чијем су храму и чије име он носи.

„Док то народ има – има себе и докле год будемо имали то име, име старо више од двије хиљаде, које нам је заједнички именитељ свима овдје  и свима на свијету, док то име будемо пратили, док под тим именом будемо живјели, док под овим крстом будемо стајали знаћемо ко смо, шта смо и опстаћемо, па, макар, био један Србин на свијету од њега ће многи настати“.

„Данас, и прије, и увијек кроз времена окупљамо се и молимо и тражимо себе у огледалу. А шта је то српско огледало, оно о којем Његош пише и о којем говори? Које је то српско огледало данас, браћо и сестре? У ком се то огледалу најчистије и најбистрије види ко смо и шта смо, чији смо? То огледало било је, јесте и биће наш однос према Косову и Метохији!“, констатовао је протојереј Миајло Бацковић.

Послије одслуженог молебана, услиједила је шетња кроз град у знак подршке страдалној браћи и сестрама на Косову и Метохији.