Духовно успеније – циљ и смисао нашег живота
Празник Успенија Пресвете Богородице свечано и молитвено је прослављен широм Епархије будимљанско-никшићке.
Најсвечаније је, ипак, било у Пивском манастиру којег су, на храмовну славу, посјетили Његово Високопреосвештенство Митрополит диоклијски Г. Калист Вер и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије који су, уз саслужење бројног свештенства, а у присуству вјерног народа служили Свету Архијерејску Литургију.
У навечерје празника свеноћно бденије служено је у манастиру Светог апостола и јеванђелисте Луке у Жупи никшићкој. Бденије, којем је присуствовало сестринство ове свете обитељи и многобројни вјерници, служили су протосинђел Никифор Миловић, секретар Епархијског Управног одбора Епархије будимљанско-никшићке и јерођакон Силуан Поповић, сабрат манастира Григоријата са Свете Горе. Службу је, на радост сабраних, увеличало присуство Високопреосвећеног Митрополита Г. Калиста Вера, који је током посјете Епархији будимљанско-никшићкој обишао и Жупски манастир. Он је благосиљао сабрани народ и помазао их светим јелејем.
Нарочито свечано било је у храмовима који празник Успенија Пресвете Богородице прослављају као своју храмовну славу. Велики празник наше Свете Цркве Православне и ове године је, према ријечима надлежног пароха јереја Драженка Ристића, свечано дочекан у дробњачком крају. Прослављајући овај дан вјерни народ се у молитвеном сабрању окупио у селу Пошћење и манастиру Бијела.
Пошћењани су и ове године били домаћини бројним вјерницима, који су се окупили да прославе име Божије и славу цркве у овом селу. Свету Литургију служио је свештеник Драженко Ристић, који се народу обратио пригодном бесједом, говорећи о Пресветој Богородици и празницима Преображењу Господњем и Успенију Пресвете Богородице. Он је нагласио да сваки празник човјека подсјећа на духовно преображење и успињање у Царство небеско. “Као што се каже да се од Преображења Господњег преображава и гора и вода, природа постаје хладнија, тако срце наше треба да буде топлије за ближњег свог и за свако дјело које душу човјекову узводи до небесних висина“. Он је додао да духовно преображење и успеније у дробњачком крају, на жалост, иде прилично споро, а у прилог томе говори податак да се у посљедње двије године у Пошћењу нико није крстио.
Током Литургије вјерни народ је приступио Светој Тајни Причешћа, за шта се припремао молитвом и Богородичиним постом који је трајао двије седмице. Обављена је свечана Литија око храма, пререзан славски колач и освештано славско жито. Потом је одслужен мали помен и преливено гробно мјесто покојног проте Митра Головића из Пошћења, који је сахрањен уз црквено здање.
Организован је пригодан културно-умјетнички програм у којем је стихове владике Рада говорио глумац Гојко Бурзановић, првак Црногорског народног позоришта. Бесједом о Пресветој Богородици обратио се мр Слободан Чуровић. Братску трпезу љубави, пјесмом уз струне гусала, увеселио је гуслар Светозар Зековић и наступ Наде Ћоровић, члана дјечијег црквеног хора “Преподобне мати Ангелине“ из Никшића. На лијепом сабрању у име мјештана Пошћења захвалио је Милоје Кадић, са надом да ће њихова братска окупљања сваке године бити љепша и бројнија. Пригодним словом обратио се и Милисав Чворовић, учитељ, који се осврнуо кратко на проблем нежењених момака, којих има у овом селу, као и читавим Дробњацима.
Свечано је, такође, било и у манастиру Бијела. Народ овог краја и пријатељи манастира Светог Георгија у Бијелој присуствовали су у великом броју Светој Литургији, коју су са архимандритом Исаијом Крговићем, настојатељем ове монашке обитељи, служили и гости свештеници из Њемачке – прота Марко из Франкфурта и отац Миленко из Филингена. Славље у овој древној светињи увеличао је и чин склапања брака, а у свети брачни живот ушли су Драгиша и Данијела Бабовић.
Храмовну славу на Велику Госпојину прославио је и древни храм у селу Бјелошевина у Жупи никшићкој. Свету Литургију у цркви Успенија Пресвете Богородице служио је јереј Василије Брборић, који се пригодним словом обратио сабраним вјерницима.
“Срећан празник Успења Пресвете Богородице, драга браћо и сестре. Свети Оци данашњи празник називају другим Васкрсом, јер је најприје Господ васкрсао и својом смрћу смрт побиједио. На овај дан се упокојила Пресвета Богородица, као што се сви ми људи упокојавамо, тако је и она била погребена у присуству Светих апостола, али, по промислу Божијем, апостол Тома ту не бјеше. Трећи дан по погребењу Мајке Божије дошао је апостол Тома са жељом да цјелива њене Свете мошти, а када је са осталим апостолима отворио гроб, у њему не би тијела Пресвете Богородице, јер се она вазнијела на небо и васкрсла из мртвих и, на тај начин, потврдила своје васкрсење, потврдила да ће бити васкрсење свих нас“.
“Сам Господ својим васкрсењем и нама је дао живот вјечни, поучивши нас да Га слиједимо, да Му служимо, да испуњавамо заповијести Божије како бисмо задобили живот вјечни. Мајка Божија, чије успеније данас прослављамо, испунила је Свето Јеванђеље и дала нам примјер какви треба да будемо ми људи, а каква је била и она Марија, сестра четвородневног Лазара, којег је Господ васкрсао из мртвих. Марија је, чули смо у данашњем Јеванђељу, слушала ријеч Господа и спаса нашег Исуса Христа, ријеч Божију која говори о спасењу и животу вјечном, док се Марта трудила да што боље дочека Господа. Жалила се старија сестра да јој Марија не помаже, него само слуша проповијед Божију, а Господ јој каза: “Марта, Марта, бринеш се за много, а само је једно потребно. Марија је бољи дио изабрала“. Потребно је, наравно, да бринемо о свом тијелу, али је много потребније да бринемо о својој души, јер смо овдје на земљи само привремено, зато требамо да вјерујемо у Бога, да се трудимо, да се молимо, да долазимо у храмове Божије, да постимо и причешћујемо се и тако припремамо за царство Божије и живот вјечни“, нагласио је отац Василије.
У својој бесједи он је позвао мјештане и све који су поријеклом из овог живописног жупског села, а на ову светковину стигли су из Никшића, Подгорице, Будве и Београда, да помогну обнову храма у Бјелошевини, који су њихови преци, на темељима претходне богомоље, подигли 1883. године.
Освештан је и преломљен славски колач, који је са славским житом и вином принио кум славе Дарко Мрваљевић, иначе унук бјелошевски. Обавезу за наредну годину преузео је мјештанин Томислав Јоковић, који живи у Будви.
