Прослављена храмовна слава цркве Преображења Господњег у Кршу код Жабљака
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на празник Преподобне мати Ангелине српске, у недјељу 12. августа, поводом храмовне славе, Свету Архијерејску Литургију у цркви Преображења Господњег у Кршу-Шаранцима код Жабљака.
Преосвећеном Владици је саслуживало више свештеника и свештеномонаха Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке: протојереј Слободан Зековић, парох даниловградски, јереји Мирчета Шљиванчанин и Миладин Кнежевић, пароси подгорички, свештеник Миливоје Јововић, надлежни парох и јеромонах Антоније, сабрат манастира Ђурђеви Ступови. Вјерном народу, сабраном у светој служби Божијој, литургијском поуком обратио се Његово Преосвештенство владика Јоаникије, говорећи о духовном узрастању вјерника, који су приликом примања Свете тајне крштења, помазани Светим миром и тиме призвани на вјечиту заједницу са Господом у Цркви Божијој.
“Ми смо призвани на вјечиту заједницу са Господом у Цркви Божијој да се сједињујемо са самим Богом живим и истинитим, Који је извор живота, извор мудрости, извор сваког добра. На такав начин имамо прилику сви да напредујемо, као што говори Свети апостол Павле “из силе у силу“, да стално узрастамо. Човјек физички расте од свог рођења до зрелости, до пунољетства, а духовно може да узраста цио живот. Ипак, није баш велики број оних који користе ту могућност, па су прави, истински хришћани и даље једно мало стадо у овом свијету“.
“Има код нас доста крштеног народа, и хвала Богу што је тако, али мало њих редовно долази на свете службе Божије, а они који су крштени не живе хришћанским животом и не знају чега се лишавају. Најпреча могућност да се напредује, што је и природна потреба сваког човјека, је та да долазимо редовно на свету службу Божију, да излазимо пред лице Божије, да се огледамо у лицу Божијем, у свјетлости лица Божијег и да се Бог огледа у нашем срцу. Божија љубав је та која нас усавршава, подиже, обнавља, препорађа, очишћује и за то имамо бројне примјере из живота наше Цркве. У историји Свете Православне Цркве било је и великих грешника који су постали хришћани, који су почели да живе хришћанским животом и од грешника постали праведници, и не само праведници, него и светитељи, зато што су се очистили огњем Божије свјетлости и Духа Светог, просвијетили и испунили Божијом мудрошћу. Они су отворили своје срце да у њега уђе Божија милост и Божија мудрост, отворили су прозоре свог бића да га обасја свјетлост Божија и многи од грешника постали свети, јер су се освећивали Божијом благодаћу, која се непрестано, преко Свете Цркве, преко светих служби, излива на народ Божији“, рекао је Преосвећени Епископ.
Према ријечима Владике будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, свака молитвена заједница на светој служби Божијој јесте сабрање у име Божије. Таквим сабором хришћани постају дио оног сабора коме је глава Господ, учлањују се у заједницу тијела Христовог – Цркве Божије и постају сутјелесници Христови преко чаше Господње.
“Има, наравно, доста оних који то не разумију, нити хоће да разумију и увијек су спремни да кажу свештенику, владици или патријарху шта црква треба да ради. Није у томе проблем, јер људи имају право да кажу, иако, понекад, неразумно говоре. Али и ми свештеници имамо право да питамо оне који су крштени и кажу за себе да су православци, кад су последњи пут били у цркви и да ли ишта чине за спасење своје душе, кад су се Богу помолили, кад су посте постили, јесу ли дјецу крстили, јесу ли их васпитали у хришћанској вјери и побожности. Ни ми хришћани нијесмо савршени, ни ми свештеници, ни они који су редовно у цркви, јер тешко је бити савршен, сви смо ми људи са својим манама и ограничењима, али важно је да ли се трудимо, да ли се сјећамо своје душе, да ли у нашем срцу има вјере, јер човјек без вјере то је човјек на кога се ослонити не можете, углавном не, мада има понеко да је наслиједио врлине и карактер од родитеља, али и то је непоуздано“.
“Онај ко је поуздан то је Бог живи и истинити у Коме је истина и правда, Коме припада суд да суди људским мислима, људским срцима, људским дјелима. У Њему је сигурност и у Њему је ослонац за сваког човјека. Није узалуд речено “тешко оном ко се узда у човјека, а заборавља да се поузда у Бога“, јер се тиме лишава свог правог ослонца. И људи могу бити ослонац једино ако су, заиста, хришћани и ако је њихова душа испуњена вјером. Вјера је друго име за љубав, а љубав је увијек спремна на жртву, заправо, од вјере потиче свака врлина, правда и доброта, а савршенство свега је љубав“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Он је, поводом храмовне славе цркве Светог Преображења у Кршу-Шаранцима, подсјетио на славну Шаранску битку која се 1862. године одиграла “на овим горама“ и која је, како је истакао Преосвећени владика Г. Јоаникије, “Божијом милошћу и Божијим дејством, донијела значајну побједу за овај народ, за овај крај, за Црну Гору и цијело српство“.
“Сабрали смо се данас овдје, драга браћо и сестре, да прославимо славу овог светог храма, дивну славу Преображење Христово, јер тако смо устројили, пошто треба да будемо сви заједно на слави Саборног храма на Жабљаку, који, такође, слави овај празник и гдје имамо дивну свечаност. А и овдје имамо свечаност која ни у чему не заостаје; увијек око поклада, уочи Госпођинског поста служимо овдје свету службу Божију и прослављамо Преображење Христово – празник свјетлости Божије. Сабирамо се и помињемо оне јунаке, ваше претке који су се успротивили и супротставили непријатељу наше отаџбине, наше вјере, нашег народа и Бог им је дао побједу.“
“Та битка, која се, прије 150 година, догодила овдје у овим горама, је знаменита битка и кроз њу спознајемо Божију милост и дејство које се излило на ваше претке и на овај крај, те је Бог дао величанствену побједу над Турцима нејаком народу, јер је јач била на другом крају, али, није сила ни у оружју, ни у броју, него је сила Божија она која укрепљује јунаке и која је укријепила срца и мишице ваших предака да се јуначки супротставе и извојују велику и значајну побједу за овај народ, за овај крај, за Црну Гору и за цијело српство. То се тако тада доживљавало. То је тако било и остало. Нека буде срећна слава!“
Драга браћо и сестре, почиње ускоро Госпођински пост и припремамо се за празник Преображења Христовог, па да се исто овако, а и у још већем броју, саберемо на Жабљаку у Саборном храму, да се Богу помолимо, да прославимо Преображење Христово и учинимо помен јунацима који су одбранили ваше домове и извојевали велику побједу, да поменемо име Божије Које нам је било у помоћи и тада и сада и увијек ће бити док Га будемо призивали“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
Поводом храмовне славе цркве Преображења Господњег у Кршу-Шаранцима освештано је славско жито и колач, који је приредио г. Мирко Бојовић. Домаћини славља и братске трпезе љубави били су Шаранци, а током црквено-народног сабрања одржан је и пригодан културно-умјетнички програм.
