Преображење Господње молитвено и свенародно прослављено на Жабљаку
Празник Преображења Господњег, слава Саборног храма на Жабљаку, прослављен је, у недјељу 19. августа, литургијским сабрањем, којим је, уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва, началствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Празничну светковину увеличала је свечана свенародна Литија, која је, проносећи благослов, прошла улицама овог живописног дурмиторског мјеста, а потом су најзаслужнијим појединцима уручене архијерејске грамате за љубав исказану према својој Светој Православној Цркви.
Прослављање празника почело је свечаним вечерњим богослужењем које су, уочи Преображења Господњег 18. августа, служили јеромонах Јефрем Дабановић, игуман манастира Стањевићи, протојереј – ставрофор Милорад Јовчић из Епархије аустралијско – новозеландске, свештеник Мирчета Шљиванчанин, парох подгорички и јерођакон Јован Шљиванчанин из манастира Стањевићи. Вечерњој служби са петохљебницом присуствовао је, и помазивао вјерни народ, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Светом Архијерејском Литургијом, на сам празник Преображења Господњег, началствовао је Преосвећени Епископ Јоаникије, а саслуживало је бројно свештенство и монаштво: архимандрит Исаија Крговић, игуман манастира Бијела, протојереј-ставрофор Милорад Јовчић, јеромонах Јефрем Дабановић, јереј Миодраг Тодоровић, старјешина Саборне цркве Светог Василија Острошког у Никшићу, јереј Велимир Јововић, парох никшићки, свештеници Миладин Кнежевић и Мирчета Шљиванчанин, пароси подгорички, протосинђел Кирило Бојовић, сабрат Цетињског манастира, протосинђел Никифор Миловић, секретар Епархијског управног одбора Епархије будимљанско-никшићке, отац Драженко Ристић, парох шавнички, јеромонах Сергије, сабрат манастира Острога и јерођакон Агапит Драгојевић, сабрат манастира Ђурђеви Ступови.
Након читања Светог Јеванђеља сабраном народу обратио се протојереј-ставрофор Милорад Јовчић. Он је изразио велику радост због доласка у овај град, гдје је био у прилици да осјети вјеру народа, а својим парохијанима у Аустралији, пуног срца, пренијеће живо свједочење вјере и љубави једних према другима, које је доживио боравећи у Жабљаку.
“Драга браћо и сестре, опростите ми што не могу да нађем одговарајуће ријечи да изразим све оно што сам видио и доживио у овим крајевима и што осјећам сада, стојећи пред вама овдје. Ви, заиста, имате оно што само Бог може да да, овако дивне, умне и честите свештенике који вам непрестано реч Божију проповедају, зато их слушајте шта вам говоре, поготову у овом светом храму. Сазнао сам да овај драги свештеник, отац Миливоје служи свакодневно јутарњу и вечерњу, што је посебна благодат Божија, јер где се тако непрестано призива Бог милост Божија излива се на вас овде присутне са ове горе Сионске, и на цео српски народ који живи одавде па до далеке Аустралије. Не знам шта да кажем, заиста сам збуњен, срце моје трепти, јер ово што сам овде доживео ових дана, пролазећи Босном поносном, па довде до овог вашег раја на земљи, заиста, ме задивљује да сте у оволиком броју кренули ка добру, да је оволико храмова подигнуто, да има оволико монаштва, поготово у овој нашој светој Црној Гори, гдје један свештеник, како чух, има двадесет храмова“.
“Нигде, ваљда, у свету нема Божијег народа као што је овде био, и нико више светиња није подигао, него што сте ви и ваши преци, то јесте, ми сви скупа. Јер кад било кога од наших питамо за порекло, сви кажу да потичу из Црне Горе и, истина, из овог крша сви потичемо, одавде се шири наше православље по целом свету. Понећу јако лепе успомене одавде, из ових светих места, и пренећу нашем српском народу, где, такође, има јако добрих и честитих људи, који живе на хришћански начин и тамо далеко, као што, видим, и ви овде живите. И тамо се народ причешћује и исповеда, и тамо су људи са Богом, мада има искушења у овом животу. Не може да буде да нема искушења, јер није добро ако човек нема искушења, онда као да га је Бог оставио. Многи свеци су плакали када нису имали никаквих искушења, а свој крст једино можемо да носимо ако смо са Богом, ако се на Њега уздамо и ослањамо, ако од Њега тражимо помоћ онда смо јачи од целог света“, казао је, између осталог, у својој бесједи о. Милорад Јовчић.
Током светог богослужења Светим тајнама тијела и крви Христове приступио је велики број вјерника. Молитвено сабрање увеличао је и чин крштења у којем су печат дара Духа Светог, на овај свети дан, примиле три нове слушкиње Божије: Рајка, Јована и Милодарка. Након Литургије прошла је традиционална Преображењска Литија. Свенародна литија кренула је од Саборног храма Преображења Господњег, пролазећи улицама Жабљака и проносећи благослов на овај град и све који живе у њему, који бораве и посјећују га. Литију свештенства, монаштва и вјерног народа, сабраног из Црне Горе, Србије, Републике Српске и других крајева, предводио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Пререзан је славски колач и освећено грожђе, а сабраном народу бесједио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије, који је, поводом празника Преображења Господњег, подсјетио на ријечи Светог пророка Давида “Господе, Ти се одијеваш свјетлошћу као хаљином“.
“Тако је прослављао Господа Бога живог Свети пророк Давид у давна времена, а он је овим ријечима исказао оно што су раније, прије њега, доживјели многи други угодници Божији од Светог праведног Еноха преко праведних Ноја, Аврама, Исака и Јакова, преко Мојсија пророка, па све до цара Давида, у чије срце је Господ излио своју милост и свјетлост, те је, на највеличанственији начин, опјевао име Божије. Свети пророк Давид је молио Господа да му пошаље свјетлост своју и истину своју, а све то, драга браћо и сестре, везано је за овај свети празник. Та велика старозавјетна пророштва и велика знамења испунила су се, у потпуности, у Христу Господу, Он је дошао, јавио се као пуноћа закона и пророка што се, нарочито, открило на Светој гори Таворској када су се, приликом Његовог преображења, када је засијало лице Његово и хаљине Његове, а сва гора заблистала од Божанске свјетлости, појавили са Њим древни пророци Мојсије и Илија“.
“Говорећи “Господе, Ти се одијеваш свјетлошћу као хаљином“ Свети пророк Давид није мислио само на ону свјетлост коју Бог посједује по природи, јер су многи и прије Светог пророка Давида знали да Бог обитава у вјечној свјетлости, него је Свети цар Давид изрекао пророштво о Христу Господу, преко чије људске природе ће се пројавити Божанска свјетлост и он је пјевао о Христу, чије човјечије тијело се обукло у свјетлост. На гори Таворској је засијала не свјетлост са неба, него је засијала свјетлост из лица Христовог, из Његове људске природе, а то значи, драга браћо и сестре, да људска природа има могућност да постане причасница и пријемница Божије свјетлости, Божије милости, Божије правде и истине. То на овај свети празник свједочи Црква Божија и ми се ево, на слави овог светог храма сабирамо сваке године и прослављамо име Бога живог Пресвете Тројице, Оца и Сина и Светог Духа. Славимо Христа Господа, Његово свето преображење и наше преображење у овом празнику, јер се на овај празник, а и на свакој служби Божијој, испуњавамо, колико је нама могуће, Божије свјетлости, Божије милости, Божије правде и истине. То је и циљ људског живота, и све док се боголика људска душа не испуни Божијом истином и правдом, она је гладна, жедна и сиромашна у овом свијету, а када се испуни Божије свјетлости, Божије милости, Божије истине и правде она је богата, а тај је човјек истински богат ко се удостојио богатства, које не пропада и које вјечно уживају они који Бога љубе“, казао је Преосвећени Владика.
Он је истакао да је овај празник прилика да сагледавамо себе, своју прошлост и будућност, да сагледавамо историју нашег народа. Наши преци који су живјели овдје, у овим горама, живјели су, према ријечима Владике будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, у вјери и за вјеру, за вјеру православну они су страдали, за своје име, језик и част крв проливали.
“Тога треба, нарочито, да се сјетимо на овај дан, дан великог јубилеја славне битке на Шаранцима, гдје је Бог малобројној дружини Шаранаца и Језераца дао велику и славну побједу над војском злогласног Омер-паше. Ту су погибију нашли многи који су ударили на наша огњишта, нашу част и слободу, али, Бог је онима који су се храбро супротставили и сложно организовали да дочекају мрског непријатеља, дао побједу, дао им је заштиту. Зато су Шаранци и Језерци оба храма, која су потом подигнута, посветили Светом Преображењу Христовом. На свако Преображење ми се сјећамо славне битке на Шаранцима и славних јунака, и вршимо им помен, али, треба, у исто вријеме, да се запитамо гдје смо ми данас. Свашта знамо, свашта смо научили, а, врло често, основне ствари смо запоставили“.
“Да ли би они наши свети преци, који су свагда били спремни за вјеру православну крв своју пролити, да ли би препознали многе од њихових потомака. Али, гдје је текло и капаће и, ево, хвала Богу, обнављају се стари извори светосавске духовности овдје на Жабљаку, у овим горама, око наших древних светиња, цркава и манастира, обнављају се светиње, па се полако и ми уз њих обнављамо. Многи учествују у обнови наших светиња, а ми смо веома благодарни добрим домаћинима и честитим вјерницима, који су за последњих 10-20 година уложили доста на обнови наших светиња. Хвала Богу па људи имају лијепо осјећање за светињу, то је оно што нам улива наду и видимо да нас Бог није оставио, да нас Божија милост није напустила. Данас, на овај свети дан, имамо радост да захвалимо нашим добротворима, који су много учинили на обнови дурмиторских светиња. Нека их Бог за то благослови“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
Добротворима и приложницима, који су заслужни за обнову црквеног живота дурмиторског краја, а нарочито за обнову храма Преображења Господњег на Жабљаку и изградњу новог Црквено-народног дома, уручене су архијерејске грамате. Граматама су одликовани: Милинко Обрадовић из Тепаца, Гојко Шљиванчанин из Жабљака, Жељко Шљиванчанин из Жабљака, Светислав Предовић из Бара, Станко Чукић из Подгорице, Вања Кујунџић из Буковице, Лазар Зековић из Жабљака, породица пок. Момира Андесилића из Београда, Саша Лековић из Жабљака, Славко Крстајић из Жабљака, Милан Касалица из Новог Сада, Вукомир Марјановић из Жабљака, Дмитриј Мехејев из Москве, Милисав Караџић из Жабљака.
По благослову Светог Архијерејског Синода и Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, овом приликом највише одликовање Српске Православне Цркве Орден Светог Саве другог степена уручен је г. хаџи Светомиру Шљиванчанину, дугогодишњем предсједнику Црквене општине Жабљак, који се несебично труди да помогне своју Свету Цркву. Господин Шљиванчанин, је, према ријечима Владике Јоаникија, од утемељења Парохијског дома до данас, уложио огромни труд и велика лична средства, а он и његова породица, увијек су били на помоћи Црквеној општини, храму и надлежном пароху. Обраћајући се у име оних који су одликовани архијерејским граматама Светомир Шљиванчанин је захвалио Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју, Светом Архијерејском Синоду, Преосвећеном владици Јоаникију на указаном повјерењу, али и свима који су му протеклих година помагали и са којима је заједно радио на оживљавању црквеног живота у жабљачком крају.
“Примајући ово високо одликовање наше Цркве на своје грешне груди, благодарим Богу у Тројици Оцу и Сину и Светом Духу, за сва добра у мом животу којима ме је даровао, благодарим за данашњи дан и ову част, благодарим Његовој Светости Патријарху Иринеју, светом Архијерејском Синоду СПЦ што благословише да се и у ред добитника Ордена Светог Саве уврсти и моје недостојно име. Благодарим и Вама Преосвећени оче и Владико што сте, Вашом милошћу и љубављу, предложили да се ја грешан удостојим овог високог признања; благорадим и нашем пароху оцу Миливоју што наш заједнички труд за добро цркве у Жабљаку приписа мени, благодарим свима, а има их много што се нијесу оглушили о мој позив, некада можда и досадан, да помогну нашу цркву јер су они, свјестан сам допринјели овом дану“.
“Благодарећи свима вама уједно се питам, стрепим и дрхтим хоћу ли ову част, коју ми указа наша духовна Мајка моћи, знати и умјети достојно носити, јер је често лакше част примити него одржати, али у овој стрепњи, као у многим до сада у животу нада, утјеха и снага моја је Господ. У Господа се надам да ће ми дати снаге да ово одликовање и указану ми част достојно носим, да се трудим и жртвујем за добро наше Цркве и народа. Молим се Господу да ми не да да заборавим да је за хришћанина једина плата награда на небесима, а да су одликовања која примамо на земљи успомена и подстрек да се више ревнујемо за небеску награду и плату. Овоме се, знам, радују и душе мојих предака, а надам се да ће ово одликовање бити путоказ мојим потомцима како и они треба да живе и за које вриједности да се боре“, казао је Светомир Шљиванчанин.
Преображењско славље настављено је у сали Парохијског дома, гдје је приређена трпеза љубави и црквено-народни сабор. Све присутне поздравио је овогодишњи домаћин славља г. Свето Шљиванчанин, а дио колача он је предао г. Горану Радојевићу, који ће бити домаћин славља идуће године.
