Након Свете архијерејске литургије у Цркви Светог Димитрија у Колашину, коју је данас, 28. октобра, са мнoгобројним свештенством и свештеномонаштвом, служио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, у оквиру „Дана Митрополита Амфилохија“, а уочи петогодишњице његове блажене кончине, у порти ове светиње освештан је споменик блаженопочившем Митрополиту Амфилохију.
Бесједећи по отпусту Литургије, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је казао да се православни хришћани када се сабирају на молитву, сабирају у име Божије, око Христа Господа.
„Да се у љубави Његовој с Њиме сјединимо, да нас све обједини благодат Пресветога Духа, да нас просвјетли и да нас сједини у љубави Божјој. И када долазимо у храм Божји да станемо пред Лице Божје, ми остављамо бриге овога свјета и све оно што нам може засметати, да бисмо што отворенијег срца и душе, и ума, и осјећања, стајали пред Богом, да би нас озарила Божја свјетлост и Божја милост. Да би оно што примимо кроз Свете тајне, безграничну Божју љубав и милост и живот, да бисмо то носили у своме срцу, и да би са том љубављу, истином, и са том снагом, дјелали и чинили добро у овоме животу. Да би се умножавало добро у нашим животима, у нашој заједници“, поучио је сабране Митрополит истакавши да се, имајући Христа Господа, кријепећи се Духом Светим, православни хришћани слободно обраћају Богу живоме и моле као своме рођеноме Оцу, као његова вјерна дјеца.
Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије се потом осврнуо на посебан разлог и радост данашњег сабрања:
„Уочи петогодишњице од блажене кончине нашега Митрополита Амфилохија испуњавамо једну нашу обавезу, један наш дуг према њему. А Општина Колашин, чим су се зато стекле прилике, је донијела одлуку да подиже споменик Митрополиту Амфилохију. У то вријеме је био предсједник Општине господин Владимир Мартиновић, и на томе му се веома захваљујемо, и исто тако захваљујемо се садашњем предсједнику Општине Колашин, господину Петку Бакићу, који је ово дјело извршио. Наш блаженопочивши Митрополит био је са нама и остао је са нама и овај споменик о томе треба да свједочи, и да је био и да је остао са нама. Његовом љубављу и његовом жртвом према Богу и Цркви и народу своме, он је ушао у срце свих вјерујућих људи и ту се настанио, и обогатио нас својом мудрошћу, својом љубављу, својом очинском бригом којом нас је миловао пуних 30 година овдје у Црној Гори као Митрополит црногорско-приморски. Обновио храмове, уљепшао лице Црне Горе, вратио Црну Гору њој самој, вратио је Светоме Сави, Светом Василију Острошком и Светом Петру Цетињскоме. Вратио је Христу Господу. Можемо рећи изнова крстио Црну Гору и објединио народ, сабрао изгубљене овце дома Израиљева.“
Петко Бакић: У срцу Колашина стоји лик онога који нас је учио миру благости и саборности
Пригодним словом на свечаности, уприличеној поводом освећења споменика, сабранима се обратио предсједник Општине Колашин Петко Бакић:
„У порти Цркве Светог Димитрија између звона и сјенке бријеста, стојимо да утихнемо и захвалимо Господу, јер данас не откривамо само споменик, данас скидамо вео са властитог срца, данас предајемо захвалност човјеку који је многима био искра у мраку, рука на рамену и молитва у најтежем часу. Бронза је подигнута да нас исправи, а мир овог дворишта дубок да нас умири. Пред нама није само споменик, него подсјетник на мјеру човјека којем је тишина била сапутник, а ријеч утјеха – блаженопочившег Митрополита Амфилохија.“
Подсјетивши на велико дјело и заоставштину блаженопочившег Митрополита, предсједник Општине Колашин је казао да су се тамо гдје је долазио обнављале светиње, гдје је говорио рађала нада, а гдје је ћутао то ћутање је говорило више од ријечи:
„Био је строг кад треба, али увијек праведан, онолико колико човјек може бити када се ослања на небо. У годинама тврде муке, стајао испред људи са крстом и ријечју, тражио је да се поштују светиње, слобода савјести и достојанство сваког човјека. Није распаљивао него смиривао, није раздвајао него сабирао. Као што су се мостови градили у тушини клесарских руку, тако је и он спајао обале да вода носи наше разлике, а не људе. Зато данас нама који стојимо пред његовим спомеником, припада понос и скромност. Понос јер је управо и наш Колашинац бивши председник Општине Владимир Мартиновић дао предлог и опредјелио средства из буџета за подизање овог споменика, хвала му што је, са вјером и разумијевањем, препознао потребу да у срцу Колашина стоји лик онога који нас је учио миру благости и саборности. Потребу да се овај споменик усправи на мјесту које му припада, поред цркве, под небом које је волио и граду чије је чедо.“
Акдемик Бећковић: Први духовник коме је подигнут споменик у Колашину
Потом је своје слово произнео акдемик Бећковић који је, као и Митрополит Амфилохије, поникао из овог краја.
„Радуј се, Колашине! Дошао је дан да се и ти обрадујеш. Она вила, што је вилу преко Кома звала и питала, је ли гледала Колашина града, како су га главе окитиле, данас може да је зове и каже јој да је Колашин закитио и обасјао Митрополит Амфилохије Радовић, пошто је све те главе поскидао, измирио, опојао и сахранио. Као да је јуче било, моја мајка Зорка слала је сина Љуба да испрати младог црнорисца Амфилохија до излаза из града, да га ко не би напао. И напали би га, да се није шапутало да је то онај син лудога Ђира. Има овде још живих сведока, међу којима је и онај који вам ово говори, који су то својим очима гледали, а ево доживјели да у истом вијеку виде како се тај исти црноризац преобразио и усправио на највиднијој коти, као нови и први духовник коме је подигнут споменик у Колашину Ко до сада није вјеровао у чуда, може данас да почне“, казао је академик, појашњавајући да је Ћиро Радовић био „луд“ јер је једини у двије Мораче и Ровцима, у најбезбожније вријеме, свог љубљеног сина „на ватру наложио“.
Своје слово Матија Бећковић је закључио ријечима да се уочи Светог Луке, пред Црком Светог Димитрија у Колашину, пет година послије његовог одласка, обрео Митрополит Амфилохије као кариатида тврђа од камена намеран да ту остане за сва времена.
„Радуј се Савина Стопо и Савина Водо! Радуј се Свети Василије Острошки, Свети Исаија Оногошки, Свети Стефане Пиперски, Свети Гаврило Жупски, Свети Данило Катунски, Свети Симеоне Дајбабски, Свети Мардарије Ускоковићу, Свети Јоаникије Липовче са својом светом безгробном војском, Свети Јустине Ћелијски, радуј се Гаврило Дожићу, патријарху српски, мучениче дахауски, чију је лазаревску реч: боље гроб него роб, казану с прозора Патријаршије у Београду чуо читав свет. Данас сте сви дошли у Колашин заједно са Митрополитом Амфилохијем. У јагњету је спас. Речено је да нема ништа горе него напустити стазу својих отаца. Радуј се Колашине обагрен крвљу јагњетовом, крвљу својих знаних и незнаних јунака и мученика и оних за које само Бог зна.“
Матији Бећковићу Орден Светог Петра II Ловћенског Тајновидца
На крају свечаности Високопресовећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је академику Матији Бећковићу уручио Орден Светог Петра II Ловћенског Тајновидца првог степена, који је установио Митрополит Амфилохије, за нови замах српској поезији и борбу непрестану за очување Косовског и Његошевог завјета.
„Највеће одликовање за нашег пјесника Матију је то што га српски народ, а посебно у Црној Гори учи напамет. Ушао је у сваку српску кућу и у том погледу послије Његоша нико други то није успио, ниједан пјесник. Ми смо, не само због његове поезије, него и због тога што је учествовао, и као пјесник и на сваки други начин, у духовној обнови Црне Горе, а посебно зато што је одржао говор на опијелу блаженопочившег Митрополита Амфилохија, и нарочито што је данас одржао ово слово на овој великој свечаности приликом освећења Митрополитовог споменика у граду Колашину, рјешили да овим највећим одликовањем Митрополије црногорско-приморске одликујемо пјесника академика Матију Бећковић“, казао је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије приликом додјеле ордена акдемику Бећковићу.
Поред вјерног народа, светковини у Колашину су присуствовали бројни представници јавног и културног живота Црне Горе, међу којима и предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић.
Скулптура у бронзи Митрополита Амфилохија са крстом и епископском патерицом – штапом, висока је 2,3 метара, док је постамент висине 1,2 метра. Споменик блаженопочившем Митрополиту Амфилохију дјело је вајара Зорана Ивановића, а израдила га је умјетничка ливница „Кузман“.
Весна Девић / Оливера Балабан
