Васкрс, празник најљепших човјекових осјећања

Николина Ковачевић, студент Филозофског факултета у Никшићу, Борис Палибрк и Никола Панић, студенти Санкт-Петербуршке Православне Духовне Академије (СПБПДА) вјерују да нас васкршња радост обједињује ма гдје живјели, а сјећање брише границе између прошлости и садашњости, чинећи нас вјечно живом заједницом у Христу Господу.

Њих троје су, поводом Васкрса, исписали тек неколико редака, али сатканих од радости и најљепших успомена.

Осјећај среће који доноси Васкрс

Није било то тако давно, када је моја дјечија машта претварала и немогуће ствари у потпуно могуће, које су се у мојим маштаријама могле десити сваког дана. И данас ме прати тај прелијепи осјећај среће који је са собом доносио најрадоснији хришћански празник Васкрс. Не могу тачно да опишем шта је љепше било, да ли сва та припрема празничне трпезе са баком и мајком, брање биљака и спремање боја за шарање или само надметање у куцању васкршњим јајима.

Мислила сам тада да је у питању неки дјечији празник, резервисан само за нас дјечурлију, да све то одрасли припремају како бисмо ми дјеца били што срећнији. Са одрастањем схватала сам сву важност и озбиљност Васкрса, боље рећи величину догађаја који се десио тог највећег и најсветијег Дана без којег наша вјера не би била то што јесте. Сада разумијем колико је лијепо бити Хришћанин, а тиме бити дио Господњег пута којим тежимо ка Свевишњем, пред Којим ћемо сви стати једног дана, надајући се Васкрсењу.

Вјеровати значи живјети, а за живота човјек мора да научи да прашта, јер праштањем и жртвом осјећамо снагу и моћ Христове љубави.

Николина Ковачевић, студент Филозофског факултета у Никшићу

У сретању Васкрслог Господа

Пасха у Русији. А гдје би то Србин Православац, послије Јерусалима, пожелио да дочека Васкрс, него у Царској Русији. Нико тако као Руси, торжествено не дочекују Васкрс, највећи хришћански празник. Налазећи се у руском храму човјек, на нарочит начин, предокушава долазак Царства Небеског у Личности Васкрслог Богочовјека. Све говори о Њему!

Ми имамо огромну част, и то не први пут, да заједно са нашом руском браћом учествујемо у сретању Васкрслог Господа, на светој руској земљи. Приближавајући се руском храму, обасјане Сунцем златне куполе назначавају да је Свјетлост Христовог Васкрсења већ ту, у храму Божијем. Један од таквих храмова је и наш храм Светог апостола и јеванђелиста Јована Богослова, светилиште Санкт-Петербуршке Православне Духовне Академије. Труд руског човјека у украшавању храма не представља неку пуку опсједнутост естетским као таквим. Руски човјек не украшава храм само да би то изгледало лијепо, него да би све подсјећало на узвишени сјај и изглед Царства Небескога. Спој црвене и бијеле боје, мноштво разноврсних цвјетова који испуњавају унутрашњост храма, благоуханије смирне и тамјана, показују да је све, од „мальчика“ до „бабушке“, спремно за сусрет са Господом, као оне мудре дјевојке, које су украсиле своје свјетиљке и спремне дочекале свог Женика. Исписници ових редова са нестрпљењем чекају, само руском гласу својствено, громовито клицање ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ – ВОИСТИНУ ВОСКРЕСЕ! Посебну љепоту Васкршњој Литургији доприносе три величанствена хора са анђеоским гласовима.

Да се празновање не завршава у храму показује продужетак Пасхалне радости, на Трпези Љубави. Мислимо, да је свако од нас чуо за оне познате руске здравице, које одлажу предавање чарима мрсне хране. Искрено, ни нама није свеједно, јер свима нам је добро познато колико је молитвени подвиг поста напоран, а поготово у руској земљи. Сама Трпеза Љубави, зна да потраје и по неколико сати, уз непрекидно громогласно пјевање Васкршњих пјесама, не само на руском језику и од руских студената, него и од студената који су у Русију пристигли са разних страна свијета, из Грчке, Њемачке, САД, Камбоџе, Лаоса, Кине, Тајланда..., међу којима Срби заузимају посебно мјесто. Као и претходних година, сигурни смо да Руси са нестрпљењем очекују да чују пој српских студената.

Овим кратким словом покушали смо да пренесемо наша осјећања када је у питању празновање Свијетлог Христовог Васкрсења. Ко зна, можда некога ово подстакне да један од сљедећих празника Васкрсења Господа Исуса Христа прослави баш у неком од великољепних храмова наше Мајке Русије.

Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе!

Борис Палибрк и Никола Панић, студенти Санкт-Петербуршке Православне Духовне Академије (СПбПДА)