Истина о херојству и умјешности српског војника
У Никшићу је у понедјељак 30. марта 2015, поводом шеснаесте годишњице од почетка НАТО бомбардовања СР Југославије одржана трибина на којој су, уз организаторе овог догађаја, учествовали и чланови посаде 3. ракетног дивизиона 250. ракетне ПВО бригаде, која је за вријеме НАТО агресије оборила Ф-117, на челу са потпуковником Ђорђем Аничићем.
Трибину, која је у препуној сали Црквено-народног дома Светог Василија Острошког, почела одавањем поште свим жртвама НАТО агресије, организовале су Мировни покрет "Не у рат, не у НАТО“ и НВО "За заштиту и планирање породице“.
Предсједник НВО "За заштиту и планирање породице“ Марко Ковачевић је оцијенио да садашња власт Црне Горе настоји да створи грађанина без емоција. Најјаснији облик те претензије, према Ковачевићевим ријечима, очигледан је у пропаганди за чланство Црне Горе у НАТО пакту у којој се перманентно наводи да је потребно искључити емоције које су још увијек присутне и рационално приступити тој проблематици.
"Обећањем добара и повољних околности које своје мјесто имају у будућности, што ће рећи у несигурности и неизвјесности, памфлетисти у Црној Гори, који пропагирају чланство у овом војном савезу покушавају да "искључе још увијек присутне емоције“ које су засноване на искуству, на проживљеном и већ толико пута у протеклих шеснаест година поновљеном на разним странама свијета. Емоције које имамо у вези са пактом засноване су на чињеницама. Непосредни однос са НАТО пактом, који су наши грађани имали и реално искуство, гдје су евидентне чињенице да су тај однос и то искуство плаћали својим животима цивили, је основа "још увијек" присутних емоција код нас“, нагласио је Ковачевић.
Гојко Раичевић, предсједник Мировног покрета "Не у рат Не у НАТО“, на трибини, организованој поводом 16. годишњице НАТО бомбардовања некадашње бивше СРЈ, је, говорећи о евентуалном учлањењу Црне Горе у НАТО, оцијенио да би то било тотално посрнуће нашег друштва.
"Уколико би се тај наопаки наум црногорске власти и неких прозападних НАТО пропагандиста десио он био оставио непоправљиво ружну слику у нашој историји, прекинуле би се наше вјековне везе са мајком Русијом и оскрнавило сјећање на све жртве из `99. године и прије. Бројни су, поред тих емотивних, и рационални разлози а, овом приликом, могли би да поменемо само један. Економски и сваки други напредак пребацује се са запада ка истоку; економска снага не препознаје се ни у САД, нити у земљама ЕУ, она се, из дана у дан, и поред санкција које су уведене и којима се Црна Гора, на нашу срамоту, придружила, осјећа у Русији, Индији и Кини“.
"У тренутку кад већина аналитичара Европску Унију назива титаником, ми треба да се одлучујемо између истока и запада. Свјесни смо, такође, да запад преко својих геополитичких, маркетиншких агенција већ дуже вријеме спроводи кампању искорјењивања српског и руског елемента из Црне Горе. Намјера је, дакле, да се из историјског бића народа који живи у Црној Гори истријеби сјећање на све српско, односно руско“, казао је Раичевић.
Гости на трибини били су чланови посаде 3. ракетног дивизиона 250. ракетне ПВО бригаде која је 27. марта 1999. године оборила Ф-117, на челу са потпуковником Ђорђем Аничићем. О обарању "поноса америчке ратне авијације” ПВО системом "нева“ говорили су и мајор Борис Стоименов, оператор ручног праћења старији водник Драган Матић и командир извора за напајање старији водник Ђорђе Малетић. Њихова обраћања поздрављена су дугим и срдачним аплаузом.
"Нама су данас овде срца пуна, јер смо дошли међу свој народ, посетили смо своје светиње, изворе духовности Цетињски манастир, манастир Острог, Саборни храм у Подгорици. Дошли смо да с вама поделимо истину и нама је то једини циљ“, рекао је, између осталог, заставник Ђорђе Малетић и додао:
"Трећи ракетни дивизион је једина јединица која ја ратовала свих 78 дана у току НАТО агресије, то је најуспешнија јединица у саставу Војске Србије за вријеме НАТО агресије. Претпостављеној команди 250. ракетној бригади донела је Орден народног хероја, а како нам то враћа наша команда и Војска. Војска, ни на један начин, није одала признање овим овде присутним људима. Неки су унапређени у чин више, а према некима је учињена неправда као према нашем ратном колеги заменику команданта Ђорђу Аничићу. Надамо се да ће истина успети да изађе на видело, а ми смо вечерас овде са вама да ширимо ту истину.
"Врхунац свега је ратни командант потпуковник Дане Золтан који се позива на то да је извршио техничку модификацију на систему што је изузено сложен процес на ракетном систему. Врхунац његовог безобразлука је снимање филма са убицом, јер како другачије назвати америчког пилота који је сипао бомбе, убијао нашу децу, разарао градова, остављао тихог убицу у виду бомби са осиромашеним уранијумом који ће и у наредним годинама односити животе нас и наше деце. Он одлази у Вашингтон, грли се са убицом, назива га својим братом“, нагласио је Малетић.
Књига "Смена“ потпуковника Ђорђа Аничића, која је својеврсан одговор команданту јединице Золтану Данију, који је за себе приграбио заслуге обарања "ноћног сокола“, представља, према Малетићевим ријечима, увод у истину. У питању је ратни дневник који је Аничић, из дана у дан писао као замјеник команданта 3. ракетног дивизиона. Ова књига, наглашава Малетић, једини је валидан документ за историју, јер свједочи и текстуално и фотографијама, причу о храбрости, херојству, памети и умјешнсти српског војника за сва времена.
Ђорђе Аничић је био помоћник руковаоца гађања у борбеној послузи која је за вријеме НАТО бомбардовања 27. марта 1999. године оборила авион Ф-117А "ноћни соко”. Авион је пао у атар сремског села Буђановци.
"У овом храму достојанства и светиње треба расветлити један догађај, треба
испричати причу о овим људима који су 78 дана ратовали са онима који су нас без објаве рата, без одлуке Савета безбедности Организације уједињених нација, напали и први пут у историји ратовања направљена је тако велика разлика, што се тиче односа снага. Тај однос снага, како неко рече, не памти се од Термопила. Знали да смо много инфериорнији од НАТО пакта, његове снаге, наоружања и да је наша једина шанса да својом хладнокрвношћу, тактичким радњама покушамо да надокнадимо огромну техничку супериорност“.
"Захвалио бих Гојку Раичевићу, који је осведочени борац за „Не у НАТО“ и једном заувек да покушамо да објединимо снаге, јер једино тако и овде и на простору Србије можемо да кажемо не уласку у НАТО. Мале земље какве су Црна Гора и Србија кривицом претходних руководстава су, вероватно, себи дале тај луксуз да ћутећи дозволимо разарање некада велике државе и своје битисање сведемо на уске просторе, да се са нама, са вама, са бившим југословенским републикама манипулише како ко хоће и како ко стигне. То је једна закономерност понашања НАТО пакта“.
"Ширећи своје интересе у економском смислу он политички потчињава државе. Све оно што смо ми проживели увођењем незапамћених санкција, потом разарање државе дошло се до тога да земља толико економски осиромаши да практично постоји врло мала могућност и вероватноћа да може да се брани. Није то ништа ново и видите да, следећи ток догађаја, те неке цртице у својим замишљеним плановима, исто то примењују кад је у питању Украјина, односно Русија“.
"Како онда мали народ може да се супростави таквом злу? Једино достојанством. Осим тога погледајте како се разграђује војска. Разграђујући државу разграђујете основне стубове постојања једне државе, а то је војска. Ситуација у Србији по том питању је врло незавидна. Концепцијом војске НАТО пакта војска се свела на потребу ширења и одржавања мировних мисија широм света, које ће плаћати матичне државе, значи учешће наших војника у иностраним мисијама у зараћеним подручјима где ми нисмо допринели томе, ни на који начин и ми ћемо плаћати војника да тамо учествује, да гину наша деца. Војску смо свели на мировњаке и цивилну заштиту да интервенише кад су у питању поплављена подручја“, казао је Аничић.
Не треба заборавити ни то да је послуга трећег ракетног дивизиона оборила и Ф-16, који је пао у рејону села Накучани код Шапца, као и стелт бомбардер Б2, који је пао на територији Хрватске.
"Наш највећи успех је обарање стратегијског бомбардера Б2, али је, нажалост, пао код Хрвата тако да за њега немамо доказе. Терен где је пао, кажу, месец дана је био под заштитом док нису покупили све делове и однели да нема никаквог материјалног доказа. Чак су, кажу, скупљали и земљу и убацивали у камионе да не би имали доказа о паду авиона. На месту где је пао, код Жупање, може и данас да се види на Гуглерту да је ту остао кратер. Тај авион је 180 тона тежак и носи 90 тона горива, па онда можете да мислите шта је било тамо“, напоменуо је заставник у пензији Драган Матић.
