Отац Миодраг Тодоровић: Читава Црна Гора освећена је нашим светим литијама, освећена је Савиним путем (ВИДЕО)

Бесједа протојереја Миодрага Тодоровића, изговорена током Литургије, која је на празник Светог Саве, 27. јануара 2021. служена у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу:

Отац Миодраг Тодоровић

У име Оца и Сина и Светог Духа!

„И биће једно стадо и један пастир“. Ако бисмо сликали икону ових ријечи: Биће једно стадо, биће један пастир, онда бисмо, сигурно, насликали наше литије гдје смо били сви призвани и гдје смо се сви одазвали, и учени и мање учени, и млади и стари, и љекари, и професори, и инжењери, и студенти, и пензионери, и они у инвалидским колицима, и они који трче маратоне, и дјеца у повоју и старци од стотину љета. Сви смо били једно јер смо имали једну Главу, једног Пастира. Та Глава је Христос, а тај пут којим смо ишли према Христу био је пут Светог Саве. И сви смо Савиним стопама, преко Савиног лакта уз Савину страну, преко манастира Савине, Савинца, Савиних извора и Савине воде, напајали се Духом Светим и били једно стадо и један пастир. Ту су се обистиниле и показале тачним ријечи Савиног ученика и његовог првог биографа, јеромонаха Доментијана кад каже да Свети, стално, вођен Светим Духом, призиваше народ и говораше духом спасоносне и душекорисне поуке, и труђаше се, сав живот његов бијаше у томе да приведе Христу, да приведе Господу народ спреман. И, ево, хвала Богу, видјели смо тај народ на овим нашим литијама без икакве омразе, без икакве мржње, призивајући и оне који су осуђивали нас, молећи се и за оне који то нијесу разумјели, којима се чињело да постоји неки други пут од пута мира и љубави, оне који су били у духу подјела и у духу раздора, призивали смо и њих и сигурно да ти призиви, да ти позиви, гдје никоме ништа није нажао учињено, гдје се није чула ниједна опора ријеч, сигурно је да су сви ти призиви, позиви закуцали и на њихова срца, а поготово оне молитве које је читава Божја Црква, на челу са нашим блаженопочившим Митрополитом, молитве које је узносила и за оне који нас мрзе и за оне који нас воле, и за оне који не разумјеше и не видјеше тај пут, да прогледају да и они приђу и да будемо цјеловито стадо, јер имамо Пастира Који нас води и узводи у живот вјечни. Зато је тај пут благословени пут према Господу гдје и они који су заостали имају мјеста да дођу, гдје и они који су дошли у први час оставили су мјеста за оне који ће доћи у дванаести час.

Те литије су литије које се и даље настављају. Оне дјелују и дан дањи, сјетите се само како су се људи оријентисали према тим литијама. Ови који су живјели на селима, кад би долазили на литије, гледали су кад ће да среде те послове, кад ће да затворе стоку, кад ће нешто да ураде, они који су били на пословима гледали су да узму слободни дан или да се с неким замијене. И читава Црна Гора освећена је овим светим литијама, освећена је Савиним путем. Мислим да нема ниједне стопе од Острога, Косијерева, Пиве, Свете Тројице, Савине, Улциња, да нема ниједне стопе куда се није кретао народ Светог Саве његовим путем, путем који иде према Христу, који иде према животу вјечном. Зато је тај пут пут просвјетљења и пут свјетлости. И није никакво чудо што је Свети Сава школска слава, што ће, ако Бог да, у наредном времену та слава бити сигурно и свечанија, јер тај пут просвећује и освећује. Поред ових општих знања које имамо и која су од данас до сјутра, која су корисна на неком другом нивоу, ако човјек нема најширу перспективу и најшире виђење он је онда у ропству своје несавршености, својих страсти и своје ограничености. Зато кад славимо Светог Саву, славимо и нашу просвету, славимо и наше болнице, славимо и наше писмо, славимо наше крсне славе, јер је све то нешто што имамо као дар од Светог Саве и као оне дарове који нас воде и узводе према Савиној води са које кад се напијемо утолимо жеђ, јер је то она жива вода од које се не жедни.

Зато данас, када прослављамо Светог Саву треба, увијек, да се сјетимо његовог призива, јеванђељског призива да будемо једно стадо које иде према животу вјечном. Зато је велика одговорност, како неко од нас каже да смо светосавски народ, велика је одговорност да ли чинимо и да ли радимо као Светосавци или се празно декларишемо. Ако радимо како Светосавци онда нећемо никога прекрижити, него ћемо чекати и онога задњега, јер сви ми помало тумарамо по овим њивама глади, њивама пролазности и зато морамо једни другима додавати руку, једни другима носити бремена, једни се за друге молити и једни друге водити Савиним путем и Савиним стопама према Извору воде живе, према животу вјечном.

Нека је благословен овај дан, празник свих нас. Празник Оваплоћења, празник Богојављења, празник Обрезања Господњег састали су се у овај дан, овдје, на овим нашим просторима и на један светосавски начин, на један христолики, посебан начин отјеловили се у нашем народу и уписали наш народ у народе цивилизације, у народе дугог историјског трајања и у Божје народе, у Божје људе. Нека би Бог молитвама Светог Саве и свих светих, нашим трудом, молитвама свете Цркве удостојио наш народ и свакога од нас да останемо на овом путу, на путу истине, правде, љубави, сада и увијек и у вјекове вјекова. Амин.     

 

 

 

Video kanal Eparhije

Srpska pravoslavna crkva

Radio Svetigora

Sveviđe