Савино вјечно живо присуство у овом крају и народу

Духовна академија у част првог Архиепископа и просветитеља српског Светитеља Саве одржана је у уторак 26. јануара 2016, у Центру за културу у Андријевици.

Преносећи благослов Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, који је исте вечери присуствовао свечаности у Епарихији милешевкој, вјерни народ, свештенство и монаштво поздравио је, благосиљајући светосавско сабрање, протојереј Дарко Пејић, парох бјелопољски.

Бесједу у част светитеља и нашег молитвеника пред Господом изговорио је књижевник Влајко Ћулафић, главни уредник часописа "Свевиђе“, који је, између осталог, казао да је управо у Црној Гори култ Светога Саве уздизан на највиши ниво и да је Он, у неку руку, изједначаван са Христом.

"У Боки Которској, и још неким мјестима, уочи Савинадне, су доношени и налагани бадњаци; Његуши, Очинићи и неке породице у Боки, уочи празника Светога Саве постиле су по недјељу дана; Свети Сава је крсна слава велике братственичке заједнице Косовчића; славе га и у Приморју, а славе га и нека овдашња, васојевићка, братства из гране Лопаћана, односно неки њихови дјелови.
Али, упркос томе, Свети Сава је данас најпрогоњенији од власти и њених лижисахана у Монтенегру, који је само у смислу државних граница, и ни у чему другом, што и Црна Гора."

"А шта су: Савино око, Савини извори (преименовани у Али-пашине), Плавско језеро (настало по његовој ријечи и пред његовим штапом), Савине стопе, Савино камење и Савино почивало, у плавској жупи, Сребреница у Коњусима (гдје је, како каже легенда, закопао неке новце), Дубови (на Трепчи) испод којих је одмарао и гдје је сада нова црква Светог Јевстатија Српског, његовог насљедника, шестог по реду, који је овдје рођен, те и много чега другог што је остало у нашем колективном памћењу, ако не живи свједоци Савиног, и оновременог и ововременог, присуства и у овом крају и народу“, навео је Ћулафић.

Упркос томе, истакао је Ћулафић, Монтенегрини, који су најновији продукт расрбљавања српског народа у Црној Гори на коме се, како је казао, вјековима ради без престанака, веома су узнемирени слављењем Светога Саве у Црној Гори јер је Он за њих окупатор. И у Васојевићима, који су „стожер Рашкој земљи“, има их који би да се светосавље прогна са светих обала Лима и затру сви трагови које је Свети Сава оставио, пролазећи овуда ка Будимљи и Ђурђевим Ступовима у којима је поставио четвртога по реду владику Српске Цркве.

"Остало је предање да је Сава, над очевим моштима донесеним из Хиландара, измирио браћу Вукана и Стевана између Рашке и Краљева, у мјесту које се од тада зове Полумир. И као да је, тиме што није названо ни Мир, ни Умир, него баш Полумир, предсказано да правог мира никада неће бити у Савином народу. И, бар до сада, није га било, нити га има, прије свега – у души његовој.
Стално раздвајан државним границама, располућиван по основу братских, и великашких, неслога, династичких суревњивости и сукоба, вјерског конвертитства, идентитетских одредница, идеолошких непријатељстава и пизми, партијских припадности, личних сујета и гордости, западњаштва и источњаштва, национализма и космополитизма, традиционализма и модернизма, царства небескога и царства земаљскога и по ко зна каквим све другим расједима, Савин народ је, већ вјековима, и стално, у недефинисаном стању, без спокоја у себи, без оријентира и јасног циља, без свесрпског јединства и програма, без дугорочне визије пута којим треба да иде, вјечно на мети истих непријатеља, несталне вјерности старим пријатељима и једнородној и једновјерној браћи Русима, расељен са својих светих прагова и огњишта, са Светим Савом на уснама, али не и у срцу и уму, с њим у молитвама али не и на дјелу."

"Али, упркос реченом у овом слову, ваља нам се утјешити чињеницом да је и српски народ, као и остале народе, кроз своју историју ипак водио дух његових најбољих и најумнијих синова са Светим Савом на челу, и ваља нам вјеровати да ће тако бити и убудуће. Та вјера, и нада, је, нема сумње, негдје дубоко у нама и, макар је ми и не били свјесни, не само у овој вечери, проговара из нас:"Помози, Боже и Свети Саво“, поручио је Влајко Ћулафић.

У културно-умјетничком дијелу програма учествовали су: црквени хор Светог Николе из Бијелог Поља, гуслар Славко Јекнић и рецитатори.