Светосавско сабрање у Пошћењу
Црквено-народним сабором братства Косовчића, који је, у суботу 23. јануара 2016, одржан у дробњачком селу Пошћење, отпочеле су овогодишње свечаности у славу Светог Саве, првог Архиепископа српског, у Епархији будимљанско-никшићкој.
Братство Косовчићи, традиционално, пред братственичку славу, организују сабору славу Светог Саве, првог архиепископа српског који је и њихов небески заштитник. Овогодишње сабрање почело је, како и приличи,светом Литургијом, коју су у храму Успења пресвете Богородице у Пошћењу служили архимандрит Исаија, игуман манастира Бијела, протојереј Велимир Јововић и јереј Драженко Ристић, парох шавнички. Вјерном народу литургијском бесједом обратио се о. Велимир, преносећи благослов Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија.
"Господ нам, драга браћо и сестре, показује какав суштински треба да буде наш пут. Крстили смо се у име Оца и Сина и Духа Светог, Бог намје подарио ту со духовну у нашој души, а у нашем животу неминовно наступају искушења и исте понуде каквим је ђаво искушавао Господа. Људско срце зна да огруби, огруби човјек, окамени се па не види оног ближњег поред себе, а Господ наш Исус Христос Кога смо ми људи увиједили и вријеђамо својим греховима, својим неразумљем, Он Бог дошао је с Неба, спустио се да се нама извини, да од нас затражи опроштај“.
"Господ наш је тако учинио и показао нам за шта нас је створио. Не да гомиламо куле и градове, него да богатимо душу јединим, истинским и правим добром - Богом живим, да живимо с Њим, а да би живјели с Њим морамо да живимо једни с другима. Нека Господ да, кроз ово свето сабрање, да се научимо да опраштамо, да дијелимо, да одбијамо ђавоље понуде и посластице овог свијета, а да живимо, ако Бог да, честито и поштено, како су то чињели наши стари преци“, поручио је свештеник Јововић.
Заједничарење је, по одслуженој Литургији, настављено у дому на Пошћењу, гдје је сабрање благословио надлежни парох о. Драженко Ристић.
"Настављамо, драга браћо и сестре, са светосавским свечаностима и, ево, данас, смо се сабрали у селу Пошћење да обиљежимо овај дан и да се сјетимо дјела нашег Оца Светог Саве. Када је Христос пролио своју крв на Крсту и када је васкрсао, Он је крст Часни осветио и учинио највећим оружјем овог и оног свијета. Тиме је нама људима показао два правца, један је онај вертикални, који води ка Небесима, а други онај хоризонтални, који се ослања на вертикални и који нас упућује према ближњима“.
"Та два правца добро је препознао Свети Отац наш Сава, њиме је ходио, љубио Бога, чувао заповијести Божје, љубио ближње, мирио ихи поучавао ономе што је честито и што је свето. Смисао овог нашег сабрања, браћо и сестре, јесте да слиједимо ономе што је Свети Сава препознао, а то је пут према Богу и пут према нашим ближњима“, казао је свештеник Ристић.
Добродошлицу братственицима и гостима сабора, у име Пошћењана, пожелио је Ранко Ковијанић, домаћин скупа. Он је рекао да је братство Косовчић обновило Светосавске саборе у Пошћењу и Дужима и захваљујући томе вратили се на утабане стазе православља. Ковијанић је изразио наду да ће се, ускоро, оформити организациони одбор, који ће порадити на историјским чињеницама везаним за остатке тврђаве, који се налазе у селу Пошћењу на локалитету Косовим главичинама. Претпоставља се да је тврђава подигнута у 16. или 17. вијеку и да је служила као заштита од турских напада. У кули, која је постојала у овом утврђењу, током једног од таквих напада, погинуо је Владика Дионисије Косовчић-Абазовић, његова сестра и група братственика.
"Тврђава је порушена, вјероватно, од 1710. до 1718 године. Трагом легенде, писаних извора и почетних истраживања, предлажемо да се оформи организациони одбор са задатком да се поради на историјским чињеницама везаним за градину и наведени догађај, да се археолошки утврди вријеме градње, облик и остали детаљи, да се поради на дјелимичној обнови и конзервацији утврђења, да се пристојно обиљежи и подигне крст на мјесту страдања Владике Дионисија и осталих братственика“, истакао је Ковијанић.
Светосавску бесједу одржао је професор Милорад-Дуди Кадић, који је нагласио да за њега представља част што му се указала прилика да буде свједок необичног зборовања, које вјековима траје и које чува предање на вјечито памћење.
"Од великог узбуђења у мени се јавио, испред мене је бљеснуо онај пламен са Врачара, она најнеобичнија ватра која је икада горела од настанка свијета, па до данашњих дана. Зло отоманско, али и берићетни пламен, који освјетљава најдуже путеве које је српски род изградио од настанка па до данашњих дана су, управо, они путеви којима је ходио Свети Сава Немањић. Прави Христов ученик својом везом са Богом, у сталном дослуху са Христом, крчио је путеве сазнања силом благодати Божје, гдје год да се затекао. Име његово је остајало одакле год је пошао, свуда се сјеме његово примало и бокорило, више и јаче од свих сјемена које је људски род могао посијати“.
"То је била и остала најздравија храна коју је српски син икада могао произвести. То је храна која најдуже и најјаче траје са назнаком да ће бити вјечна. Немогуће је рећи све о Светитељу Сави, исто колико је и немогуће обићи његове стазе, беспућа и његова писана дјела што су се претакала у стварност. Он је једини из српског рода чија се предања још увијек рађају, можда и због тога што дио његовог духа, дио оног праха, зачетог из огња, из оне свете ватре са Врачара, још увијек ромиња по нашим грешним главама и увијек ће нас подсјећати да је наш једини и прави и најсигурнији и, никада за никада, другачији пут осим онај давно исклесани Светосавски пут“, рекао је, поред осталог, Милорад Кадић.
О споменичком наслеђу Дробњака и читаве старе Херцеговине говорио је др Горан Комар, који је истакао да стећци представљају карактеристични биљег културно-историјског простора, драгоцјеног у српском народу.
У програму, који је водио глумац Велизар Касалица, учествовали су: мушка пјевачка група КУД "Пива“, пјесници Ранко Мићановић и Мирко-Лале Дамјановић.
Скупу су присуствовали Душан и Јован Тодоровић, син и унук свештеномученика Јована Тодоровића Пошћенског, који је страдао од безбожних комуниста, прије 70 година у Словенији.
