Архиђакон Стефан прослављен у Бијелом Пољу
У суботу, 9. јануара 2016, на празник Светог Архиђакона и Првомученика Стефана Литургију у цркви Светих Апостола Петра и Павла је служио протојереј Дарко Пејић.
У слову поуке о. Дарко је подсјетио да је прије смрти архиђакона Стефана страдало 14 000 витлејемске дјеце коју је убио цар Ирод, надајући да се да ће међу њима убити и Исуса, али да су она била до двије године старости и да нису својом вољом могли изразити жељу за страдањем, већ су убијени само зато што су им године одговарале о пророштву рођења Исуса.
"Архиђакон Стефан је био веома млад човјек, не зна се тачно али можда није имао ни двадесет година, њега и још шесторицу Апостоли су изабрали као ђаконе, који су били задужени да служе народу, да дијеле храну, брину о удовицама и сирочадима и да се труде да црква Божја буде доступна свима, пошто су Апостоли имали друго задужење а на првом мјесту им је било да се баве ширењем ријечи Божје. Од њих седам најревноснији се показао Архиђакон Стефан. Архи – значи први међу једнакима, и он се издвајао својом пламеном ревношћу према Христу. Пошто су Јевреји разапели и убили Христа, он их је још оштрије осуђивао јавно на сваком мјесту, не плашећи се иако је знао да они имају силу а да он нема никог до Бога. Свугдје и на сваком мјесту је храбро свједочио да Христос јесте Син Божји, да је, иако су Га Јевреји ухватили, распели и убили, трећи дан васкрсао. Због те његове проповиједи су га на крају довели пред суд и он им је на том суду укратко препричао цијели Стари Завјет, од Адама и Еве, преко Мојсија до Рођења Сина Божјег, да би им доказао и показао да је Свето писмо Старог Завјета написано и да се односи на Исуса Христа и да говори о Његовом доласку и оваплоћењу."
"И на крају, у заносу, колико је била пламена његова љубав према Христу, каже небо се отворило и он је узвикнуо: Ево видим Небеса отворена и Сина Човјечјег како сједи с десне стране Оца. А они су били љути, а у том тренукту је лице Светог Архиђакона Стефана сијало надземаљском свјетлошћу. Иако млад и ништа није скривио засули су га камењем и убили."
"И док су га убијали посљедње ријечи његове су опет биле ријечи љубави, јер се молио за оне који га засипају камењем говорећи: „Гоподе не узми им ово у гријех“. Тако је он постао исповиједник, познао Христа као Сина Божјег и исповиједио га и живот свој положио за Њега. Због тога се назива Првомученик и Архиђакон, али се због ревносне љубави његове назива и Апостолом“, бесједио је о. Дарко.
