Литургијско сабрање у никшићком Саборном храму
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на празник Светих 14.000 младенаца Витлејемских, у недјељу 11. јануара 2015, Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.
Владици су саслуживали: архимандрит Никифор Миловић, секретар ЕУО Епархије будимљанско-никшићке, јереји: Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, Миодраг Тодоровић, старјешина никшићке Саборне цркве, Остоја Кнежевић и ђакон др Никола Маројевић.
Сабраном вјерном народу архипастирском бесједом обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, говорећи о оним чудесним догађајима, везаним за Христово рођење, који указују на Христову славу, на Његово божанство, Његов домострој спасења и Његово оваплоћење, које је било чудесно, преславно, спасоносно и по дејству Духа Светог.
"Када се Господ Богомладенац родио од Пресвете Дјеве Богородице, у пећини витлејемској, све је било чудесно. Анђели са небеса поју Ономе Који се родио у пећини и у сточне јасле се полаже, на слами лежи као дијете младо, нејако али превјечни Бог. Пастири у околини Витлејема чују ту пјесму и обраћање анђелско и хитају да се поклоне Богомладенцу, Који се родио у мрачној пећини, али из те пећине засијала је свјетлост цијелом свијету. Мудри и угледни људи са Истока, вођени чудесном свјетлошћу, долазе до Витлејема и поклањају се Богомладенцу, доносе Му своје дарове. Осим пастира витлејемских и неколико душа које су се ту затекле, они, за које су Јевреји говорили да су незнабошци, први се поклонише Богомладенцу Христу“.
"Шта се све догађа, драга браћо и сестре, кад гледамо Богомладенца Христа својим духовним очима, налазећи се поред Његове колијевке – чудимо се и прослављамо све што се догодило, пјевамо Ономе Који је сишао са неба и дошао у овај свијет, Који се није узгнушао мрачне пећине, ни сточних јасала, није се узгнушао да буде са стоком која је ту била затворена. Тиме је Господ, заправо, показао колико нам снисходи, односно, колико је овај свијет у власти гријеха и таме, мрака и ђавола, али Он је сишао у таму пећине да би тиме показао да је спреман да прими крст, страдање и смрт и да сиђе у таму ада ради нас и ради нашег спасења“, казао је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.
Он је додао да је рођење Христово, међутим, изазвало забринутост код људи овог свијета, нарочито оних који су, по сваку цијену, хтјели да имају власт над људима.
"Осјетили су да долази Цар над царевима и Господар над господарима и да у том случају њихова власт више није потпуна и апсолутна. Видимо оног безбожног Ирода, помраченог ума који се интересује за Богомладенца Христа и за Његово рођење, али се не интересује као мудраци са Истока, са добром намјером да дође да Му се поклони, него са злом намјером, да би учинио оно што је било у његовом срцу, да Га убије“.
"Како није могао дознати гдје се тачно родио Христос, а то је било по Божјем промислу, ријешио је да побије све младенце у Витлејему, који су се родили тамо за последње двије године. Пратећи како су пророчанства говорила кад ће се родити Христос, он се одлучује на тај ужасни чин и убија младенце у самом граду Витлејему и његовој околини. Испуњава се древно пророштво, Рахиља плаче, мајка цијелог јеврејског народа, за дјецом својом и неће се утјешити, јер их нема“.
"Све то нам, драга браћо и сестре, говори да Онај Који је Јагње Божје, Који је дошао да искупи овај свијет, да пролије Своју крв за сву дјецу, за све људе овог свијета, за Њега су се одмах жртвовали оних 14.000 младенаца у околини града Витлејема, а то указује на страдални пут Цркве. С једне стране, имамо славу, светост, радост, богопознање, заједницу и љубав, а са друге стране се одвија тајна зла. У том напрегу овај свијет живи и тако ће бити до краја свијета и вијека. Зло је бесмислено и сулудо, људи лако подлегну злу, али је, ипак, већа склоност људи према добру, према свјетлости него према тами, јер је човјек боголико биће“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
