Име Савино је као небески биљег било заштита нашем народу
У препуној сали Центра за културу у Плужинама, на празник Светог Саве првог Архиепископа и просветитеља српског, у понедјељак 27. јануара 2014.године, одржана је Светосавска академија, коју традиционално организују Епархија будимљанско-никшићка и плужински Центар за културу.
Светосавску бесједу изговорио је јереј Остоја Кнежевић, свештеник архијерејског намјесништва никшићког, поздрављајући свештенство, монаштво и сабрани народ, међу којима и г. Мијушка Бајагића, предсједника општине Плужине.
Свештеник Кнежевић је казао да је Свети Сава дошао у овај свијет у вријеме када се наш народ налазио на великој раскрсници свјетова и вјера. Управо у таквом судбоносном моменту Господ је остарјелим родитељима Стефану и Ани послао возљубљено чедо Растка, којем је Бог предвидио један нарочити пут - да буде просветитељ и учитељ народа.
"Када се његовог срца коснула љубав Божија он оставља и кнежевство и двор и одлази у светогорску пустињу да буде најмањи међу браћом својом. Овај млади принц, послушник и монах није ни сањао да ће га Бог удостојити равноапостолске службе да буде просветитељ и учитељ народа својега. Као што се историја рода људског дијели на ону прије Господа Исуса Христа и ону послије Његовог оваплоћења, тако се и историја српског народа дијели на вријеме прије Светог Саве и после њега“, рекао је о. Остоја.
Друштвена стварност у којој је живио Свети Сава и савремени живот код нас и у свијету, према ријечима јереја Кнежевића, умногоме се разликују. Разликује се нарочито духовни, а затим и сваки други живот код Срба у односу на завјештања оца нашег народа.
"Хришћанска начела и светосавски приступ политичкој дјелатности устукнули су пред идеолошким програмима разних оријентација. Све већа опредијељеност да се живот појединаца и група у друштву артикулише кроз материјалне и друге интересе довела је до губитка смисла за интерес цјелине нације, али и друштва и државе. Све оно за шта идемо да нас школују други народи и друге цивилизације, што нам наводно недостаје као народу имала је Немањићка држава. Који се то народ може похвалити једном таквом личношћу као што је био Свети Сава? Он је стварао не само самосталан народ, него је створио и самосталну Цркву“.
"Какав је духовни и дипломатски капацитет имао Свети Сава када је за тако кратко вријеме од Васељенског патријарха и византијског цара добио томос о аутокефалији за своју тек формирану Цркву. Колико се од њега можемо учити свему за чим данас потребујемо, било да је то дипломатија или политика? Свети Сава јесте био дипломата, али дипломата у правом смислу те ријечи, човјек који је поштујући друге народе градио будућност свога народа – не са лицемјерјем, преварама и лажном демократијом, како нас уче мајстори данашње свјетске дипломатије и политике“, нагласио је свештеник Остоја Кнежевић.
Он је додао да управо оваква наша сабирања имају за циљ да пробуде светосавље у нашим срцима. У савременој Црној Гори, чак и у крајевима који су Савино кнежевство, светосавље се затире као да је „најотровнија губа“, а не пут који води у живот вјечни, запажа о. Остоја и напомиње:
"Али, без обзира на све, ова прича из дана у дан, поготово у Црној Гори, дотиче све више људских срца, јер по ријечи Господњој "не може се град сакрити кад на гори стоји“, нити се може "свјетиљка ставити под суд“. Јер Свети Сава је, управо, свијећа која свјетли, а огањ који он носи је живи и вјечни Бог“.
У светосавској бесједи свештеник Кнежевић је подсјетио и на личност Митрополита карловачког и Патријарха српског Г. Лукијана Богдановића, који није хтио да одступи од светосавског пута ни по цијену живота. Своју вјеру у Бога и љубав према Светом Сави Патријарх Лукијан је посвједочио у предвечерје Првог свјетског рата својом мученичком смрћу, која је требало да буде повод за устанак и почетак Првог свјетског рата.
"Међутим, та намјера Беча је пропала и није дала жељене посљедице, па су Аустроугари одлучили да пређу на други план који је требао да проузрокује почетак рата против светосавског народа, а самим тим и против Светог Саве и његове, тада још распарчане Цркве. Сви добро знамо какав је разлог нађен и како је почео тај крвожедни рат. А ове године ће, сигурни смо, бјелосвјетски моћници покушати да нас још и прогласе за узрочника тог првог свјетског крвопролића и несрећног рата, рата, у којем је наша војска бранила своја огњишта као птица што чува гнијездо своје. Поклањамо се ове године свим жртвама те славне и свијетле борбе“.
"Поклањамо се и нашим херојима са Мојковца, који су на челу са Јанком Вукотићем бранили и гинули да би обезбиједили пут српској војсци и тиме посвједочили ријеч јеванђелску: „Од љубави ове нема веће да ко живот свој положи за ближњега свога“. Видите, драга браћо и сестре, како је у њима снажно куцало светосавско срце, када су могли тако храбро да стану на бранику отаџбине и бране крвљу својом браћу своју“, бесједио је свештеник Кнежевић.
Наша Црква, истакао је у свом светосавском слову јереј Остоја, трпи ударе са разних страна. И овдје, код нас има оних који су свјесни да Српска Црква захваљујући, управо светосавском духу обједињавања, игра историјску улогу у очувању свијести о идентитету и изградњи националне државе.
"Национални и светосавски карактер Српске православне Цркве увијек су били на мети оних који су хтјели да промијене свијест и биће овог народа. Они проглашавају растурање за дјеловање, изопачено за нормално, лаж за своју истину, ружно намећу као лијепо и све то проглашавају за слободу – слободу од Бога. Јавни простор личи на велику сцену у којој се демократија не заснива на темељним вриједностима друштва, већ на исцрпљивању могућности комбиновања идеолошких боја у коју ће се огрнути. Све то у трци за власт, под окриљем и сасвим привременог удруживања које надилази све јавне, политичке разлике. Овај сценарио је већ виђен кроз историју рода нашег, додуше другачије упакован и на посебан начин пласиран свакој генерацији“.
"Светосавље као начин живота, дубоко је запретано у темељима српске националне свијести и моралних законитости, на којима почива етика нашег народа. Без обзира на сва искушења и историјска и савремена, свјесни смо да је Светосавље немогуће истиснути из бића нашега народа. Све је у нашем народу под знаком имена Сава. То је име као неки небески биљег било заштита нашем народу краз сва времена и биће до скончанија свијета и вијека“, поручио је јереј Остоја Кнежевић.
У културно-умјетничком дијелу духовне академија, организованој у славу нашег духовног Оца Светитеља Саве, наступили су: пјесник Ранко Мићановић, гуслар Горан Вуковић, хор при Саборној цркви Светог Јована Крститеља у Плужинама и вокално инструментални дует Лука Цицмил и Стефан Тољић.
