Епископ Методије, на празник Светог апостола Матеја, служио Литургију у Вилусима

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, на празник Светог апостола и јеванђелисте Матеја, у сриједу 29. новембра 2023. године, Свету Архијерејску Литургију, у храму посвећеном данашњем празнику, у Вилусима код Никшића.

Саслуживали су: протојереј-ставрофор Василије Томић из Епархије канадске, протојереј-ставрофор Петар Крговић, надлежни парох, протојереји Миро Ратковић и Раденко Копривица, јеромонах Андреј (Миљанић), сабрат манастира Косијерево и архиђакон Јаков (Нинковић).

У литургијском сабрању молитвено је учествовао вјерни народ овог краја, којима се архипастирском бесједом обратио Преосвећени владика Методије, честитајући празник Светог апостола Матеја и храмовну славу цркве на Вилусима.

„Срећна слава, оче Петре и свима који сте се овдје сабрали, овог дивног и светог храма Светог апостола и јеванђелисте Матеја, гдје нас овако лијепо Бог погледа после кише и снијега па нас овако дивно сунце небеско угрија и обасја, а које символише оно истинско и право Сунце правде, Христа Бога нашег за Чији празник рођења смо већ почели од јуче да се спремамо постом и молитвом, и припремамо душе своје. Увијек, Свети апостол и јеванђелиста Матеј пада у Часни божићни пост. Велики апостол и јеванђелиста, Светитељ Божји кога је Господ са царине позвао и призвао да иде и да Му сљедује. Цариници нису били цијењени међу народом, зато што су они од Римске империје, која је тада владала Палестином и тим простором, откупљивали право да убирају порез за империју, одређену своту морали да дају империји, а све преко што уберу пореза од народа и блага могли су да присвоје себи“.

„Они су тај свој положај злоупотребљавали, народ израиљски је то знао, који је грцао у немаштини, невољи и ропству римском, а они, при том, као дијелови и чланови јеврејског народа свом сопственом народу су додатни терет наметали и зло наносили тиме што су узимали и више него што је требало за Римску империју. Господ Који је дошао у свијет због грешника да их призове на покајање, као што нас овај пост припрема за велики празник Рождества Христовог, припрема и једну посебну атмосферу прави покајања, гдје се спремамо да дочекамо Сунце правде Христа Бога нашег и Његов празник Рођења, тако је и он призивао блуднице, грешнике, царинике и све презрене и маргинализоване у јеврејском друштву врсте људи које су свештеници, народни прваци и народ презирали. Управо таквог Матеја, цариника позвао да Му сљедује“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Матеј је, оставивши све, ишао за Њим, слушајући Његову проповјед и повјеровавши у Њега, по Владикиним ријечима, преобразио се у потпуности.

„У Африци је провједао Јеванђеље Христово, а онда, пожеливши да се још више осами, поставио је, каже његово житије, неког праведног и честитог човјека за Епископа тог мјеста, Платона, а он се повукао у осамљено мјесто и ту се Богу молио, а онда, сви они који су му прилазили и слушали његове поуке и њима се надахњивали, преображавали су се и вјеровали у Христа, а међу таквима су били, од тог мјесног ондашњег кнеза жена и син који су примили свето крштење од апостола Матеја. Кад је тај кнез сазнао да су вјеру њихову промијенили супруга и син, послао је стражу да, као виновника те несреће његове породице, ухвате апостола Матеја и да га муче. Ови који су дошли нису могли, чак, ни да га виде, само су чули његов глас. Господ га је, на тајанствен начин, сачувао и они су се вратили и рекли да нису нашли никога, само да су му чули глас. Онда је послао и другу стражу, мислећи да су ови први неспособни, а ови други су угледали њега у великој небеској свјетлости како сија и од страха попадали на земљу, бацили оружје и отрчали назад, јавивши кнезу шта се десило“.

„На крају је и сам кнез дошао и кад је видио апостола Матеја у небеској свјетлости у том тренутку је ослијепио. Свети апостол Матеј, који је преко вјере у којој се утврђивао и Христа у Кога је вјеровао као Сина Божјег и Који се у његово срце уселио, уселила се са Христом у његово срце и љубав за цио свијет, па је он, љубивши цио свијет и свако створење, имао милости и самилости према том кнезу који је ослијепио, пришао је и излијечио га молитвом на чудесан начин. Кад је кнез прогледао, пошто је само тјелесно прогледао, не и духовно, ипак је ставио руке на апостола Матеја и заробио, мучио га дуго, а ништа од тих мука није наудило, на чудесан начин и благодаћу Божјом, апостолу Матеју. Помоливши се Богу, апостол Матеј је душу своју предао у руке Христове, а кнез да би му и мртвом наудио, ставио га је, кажу, у неки оловни ковчег и бацио у море да потоне, да га нико никад не нађе, али се ковчег, на чудесан начин, обрео и јавио се апостол Матеј са онога свијета Платону, своме ученику и рекао гдје му је тијело, онда су они пронашли и изнијели његове мошти“, навео је Владика.

Додао је да када је то видио кнез напокон се покајао, крстио се и, по предању, временом је и презвитер постао.

„Чудесан је Свети апостол Матеј јер је чудесна љубав Божја, којом је сав био испуњен и којом је био прожет и којом је зрачио на све оне људе и обасјавао, као што нас ово сунце обасјава, који су прилазили тада њему, али и све оне који га данас славе и који смо се овдје сабрали око овог светог храма. Исто као што нас је ово сунце, после овог мраза и кише, обасјало тако и он све вријеме обасјава благодаћу Божјом оне који сљедују за Његовим Учитељем и нашим Учитељем Христом Богом нашим“.

„Нека Свети апостол Матеј улије мало вјере у срца наша маловјерна и колебљива, да нас утврди у вјери истинској и правој, да нас оснажи да издржимо на овом путу којим гредимо и идемо за Христом Богочовјеком, да овај пост како треба и доликује испостимо, да се при том и што је најважније духовно за свети празник Рождества Христовог припремимо, тако што ћемо свима опростити, не само људима, него и птици у гори, и риби у води. Са свима се измирити, вољети сваког човјека и ближњега свога и тиме потврдити да смо истински, прави ученици Христови какав је био Свети апостол и јеванђелист Матеј“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.  

Литија вјерног народа опходила је храм, а освештан је и преломљен славски колач и жито.

Заједничарење је настављено уз трпезу хришћанске љубави.