Предавање др Срђана Пириватрића у Никшићу

У Парохијском дому у Никшићу, у петак 8. новембра 2019, на празник Светог Димитрија, предавање на тему „Постанак краљевства и архепископија српских и поморских земаља Немањића“ одржао је др Срђан Пириватрић.

Предавање др Срђана Пириватрића у Никшићу

Гостовањем др Пириватрића, које су организовале: Епархија будимљанско-никшићка и Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, отпочела је овогодишња манифестација „Дани Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори“.

У име Епархије будимљанско-никшићке и Црквене општине Никшић, сабрање је благословио протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки.

„Кроз ову осамстогодишњу свештену историју ријетко ко ће нас провести као наш вечерашњи предавач коме од срца захваљујемо што је прихватио да вечерас буде са нама и да нам каже своју ријеч. Хвала и Матици српској – Друштву чланова у Црној Гори која, увијек, има осјећај за радост и празновање и која нас буди из заборава на битне догађаје нашег народа“, рекао је свештеник Слободан Јокић.
Проф. др Јелица Стојановић, предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, је подсјетила да је 2017. године за Дан Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори проглашен 13. новембар дан рођења Петра II Петровића Његоша.

„Његош је наша Матица, Његош је и Матица српства што је, на особен начин, посвједочено посветом „Горског вијенца“ вожду и српству свеколиком. Његош је и Матица српска чему је свједочанство то што је П.П.Његош први члан Матице српске са простора Црне Горе. Године 1845. Његош се учланио у Матицу српску, тиме учланио и све нас ако смо на Његошевом путу и трагу“, констатовала је др Јелица Стојановић.

„Дани Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори“ обиљежавају се сјећањем на најважније и најславније српске, уз то и црногорске догађаје, личности и јубилеје.

„Ова година донијела нам је јубилеј над јубилејима, чиме се могу похвалити само велики народи, датум који даје и придаје величину народу – 800 година аутокефалности Српске Цркве, самим тим и формирање српских епархија, међу којима Зетске и Будимљанске“, навела је она.  

Др Срђан Пириватрић је казао да је привилегија, не само говорити о великом и значајном јубилеју наше Цркве, него, уопште, бити дио једног таквог тока и такве историје, која, „самим тим што смо у Цркви и што смо свог рода“, није прошлост.

„Наша данашња Црква, то је та иста Црква коју је Господ основао, а која је, ето, прије 800 година, како се, већ, Црква на земљи организује, прије 800 година је рукоположен Свети Сава за Архиепископа, а одмах потом он је издејствовао и право да епископи Српске Цркве помијесне рукополажу свог предстојатеља без утицаја друге Цркве. То је оно што ми данас препознајемо и називамо аутокефалијом или аутономијом Цркве највишег степена“, рекао је Пириватрић.

Указао је због чега је тај догађај био од изузетног значаја.

„Није нимало једноставно одговорити на питање о његовом значају зато што је он преокренуо ток дотадашње српске историје. Он је створио услове за стварање српске црквене културе. Она је у траговима постојала и прије те 1219. али од тада Црква на скоро читавом простору гдје живе Срби, са изузетком тадашње Босне, добија један национални карактер. Треба рећи да, јер, данас, изазива одређене конфузије, неразумјевања, том организацијом ни најмање није нарушен њен основни хришћански вјероисповједни православни карактер. То може да постоји у симбиози и то је, управо, примјер Светог Саве показао“, оцијенио је Пириватрић.

Постанак краљевства, по његовом мишљењу, такође, је дао један вид политичке организације Срба, који је, у политичким стандардима тадашњег свијета, био на највишем могућем нивоу, одмах испод царске.

„Мало је народа у Европи 13. вијека који су били организовани у политичком смислу у сопствене националне краљевине. То је, заиста, било велико достигнуће тога времена и служило је као узор за политичке покрете у вјековима који ће доћи. Краљевство је нестало до Душановог царства и послије других облика српске државности, међутим, остао је идеал немањићког доба као златног доба српске историје. С разлогом јер су, управо, у тој, ми данас кажемо националној Цркви, али треба увијек водити рачуна да је то, уствари, народна Црква, да су кроз ту, Српску Цркву, Цркву свих српских и поморских земаља, просијали Светитељи, те да је кроз вијекове, када је српска земља покорена и нестало српских држава, остала црквена организација“.

„Она је, такође, имала своју дугу историју, Патријаршије је нестало, па је обнављана, па је поново укидана, али апостолско прејемство, чега је дио и Светосавска Црква је, до дана данашњег, непрекинуто, тако да се ми налазимо у истој Цркви. У крилу те Цркве, током 18. и 19 вијека, и раније, идеал Немањића је имао смисао будуће обнове државности, што се, на различите начине, у новијој историји догодило и овдје, на просторима Зете, Црне Горе, и уопште, широм српства“, казао је, поред осталог, др Срђан Пириватрић.

Srpska pravoslavna crkva

Sveviđe