Смирење, основна јеванђељска врлина којом се хришћани уздижу ка покајању

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је 24. фебруара, у Недјељу митара и фарисеја, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Саслуживало је више свештеника архијерејског намјесништва беранског и монаха Ђурђевих Ступова, катедралног манастира Епархије будимљанско-никшићке. Ријечима бесједе сабраним вјерницима обратио се јереј Стаменко Станковић. Осврћући се на текст прочитаног Светог Јеванђеља, свештеник Станковић је казао да дани у којима се припремамо за наступајући Велики и Часни пост позивају вјерујући народ на праштање, покајање и међусобну љубав да би наше молитве биле што више богоугодне и плодоносне.

“Данашњим текстом Светог Јеванђеља скреће нам се пажња каква наша молитва треба да буде, даје нам се примјер оног фарисеја и оног цариника, који су дошли у храм да се моле Богу, а разлика, велика разлика међу њима била је та што фарисеј није признавао своје гријехе, а цариник јесте. Фарисеј, драга браћо и сестре, молио се и хвалио себе на овај начин: “Боже! Хвалим Те што ја нијесам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубници, или као овај цариник. Постим два пута у недјељи; дајем десетак од свега што имам.“ Ове хвалисаве ријечи показују његову надменост и гордост, он себе хвали, а друге осуђује. А цариник, који је стајао по страни и не дизаше очи своје ка небу, мољаше се овако: “Боже! Милостив буди мени грешном“.

“Ове ријечи су тако садржајне, јер су ово ријечи покајне молитве човјека који је свјестан својих гријехова, који је свјестан својих преступа пред Богом и пред људима. И Господ је погледао на ову молитву, јер она је била смирена, јер је била искрена и као таква донијела је награду царинику, те он отиде оправдан дому свом и одмори се од бремена греховног. Господ је, драга браћо и сестре, близу онима који су скрушеног срца и помаже онима који смјерног духа“, рекао је о. Стаменко.

Он је нагласио да Господ осуђује гордост фарисејеву, а кроз њу, заправо, све оне који не виде своје гријехе, али осуђују и много мање погрешке својих ближњих.

“Свето Писмо нас учи: “Не судите да вам се не суди!“ или “А зашто видиш трун у оку брата својега, а брвна у оку својему не осјећаш?“ Имајући за примјер обраћања Богу ове двојице људи, фарисеја и цариника, угледајмо се на молитву цариника, јер кроз њу говори смирење, а смирење нам даје моћ и способност да сагледамо себе, да завиримо у своје срце и из њега одагнамо и најмању клицу гордости, која је извор свих зала. Гордост се побјеђује смирењем, смирење је она прва и основна јеванђељска врлина, она је прва љествица ка покајању и очишћењу гријехова“.

“Нека би смирење цариника јеванђељског било поука свима нама да, када се Богу молимо, наше прве ријечи буду “Боже, милостив буди мени грешноме“, нека буду и ријечи “Боже, даруј ми Духа цјеломудрија, смирења, трпљења и љубави“, да не осуђујем ближњег свог, јер ако се са искреним покајањем будемо молили за смирење, задобићемо опроштај сагрешења наших и тако, милошћу Божијом вођени, постигнућемо задати нам циљ, а то је спасење наше“, поручио је, у својој литургијској бесједи, јереј Стаменко Станковић.