Служен помен тиватским херојима који су страдали у НАТО агресији
У манастиру Светог Архангела Михаила на Превлаци, данас је служена Света архијерејска литургија, након чега је на градском гробљу Брдишта у присуству чланова породица, протојереј Миајло Бацковић служио помен погинулом припаднику 63. Падобранске бригаде Марку Аврамовићу и припаднику МУП-а Србије, Драгану Бјелановићу.
Они су страдали у НАТО агресији на СРЈ, који је започела на данашњи дан прије 25 година. Вијенце су положили пресједник општине Жељко Комненовић, руски амбасадор Владислав Маслеников, представници ОБНОРА Тиват, Михољског збора, Братства српске православне омладине Св. Пантелејмон Тиват, а полагању су присуствовали и чланови удружења Јермена Црне Горе.
Предсједник општине Жељко Комненовић је истакао:
“Ми смо и деценијама уназад обиљежавали овај дан, сјећајући се тог 24. марта 1999. године, када су у свим нашим градовима одјекнуле прве сирене. Сјећамо се тога да смо у Тивту, малом граду, поред Бранка Крвавца, јединог хероја из ратова деведесетих година, имали и два хероја тога рата из 1999, а то су Марко Аврамовић и Драган Бјелановић. Са њиховим породицама годинама гајимо културу сјећања и сјећамо се њиховог херојског чина, јер највећа вриједност је дати свој живот за отаџбину, а то су они управо урадили. Посебна част и задовољство данас су нам што је међу нама и амбассадор Руске федерације у Црној Гори, господин Маслеников, коме званично упућујем ријечи саучешћа поводом незапамћеног терористичког акта у Москви. Сјећамо се и њихових жртава, јер је тај акт тероризма и наставак свега онога што гледамо на глобалном политичком плану уназад ових 30 година. Надамо се да ћемо гајити ову културу сјећања и наредних година и генерације које долазе никад неће заборавити ни херојски чин Бранка, ни Марка ни Драгана, јер су то они заслужили“, преноси Радио Тиват.
Присутнима се обратио и амбасадор Русије у Црној Гори Владислав Маслеников и казао:
“Прије 25 година САД и НАТО ракетно-бомбеним нападима на војне и цивилне објекте Савезне Републике Југославије показали су целом свету шта је заправо “хуманитарна интервенција”, шта је “америчка демократија”.
Војна операција САД и НАТО према Београду одвијала се без одобрења Савета безбедности УН, под изговором безобзирних оптужби власти Републике Југославије за “етничко чишћење” у Косовско – метохијској аутономији, гдје су наводно изазвали хуманитарну катастрофу у региону.
САД и НАТО су показали какав звук слободе носе НАТО авиони – за 11 недеља на суверену европску државу испалили су 3 хиљаде крстарећих ракета, бацили 80 хиљада тона авионских бомби, укључујући касетне гранате и муницију са осиромашеним уранијумом, која се сада примењује већ у нашем региону. Варварско бомбардовање је однело животе скоро 2,5 хиљада људи, укључујући 89 деце.
Русија је одмах осудила војну операцију алијансе против Југославије. Е.М. Примаков, тада председник Владе Руске Федерације, отказао је посету САД и окренуо свој авион изнад Атлантика. И тада, и сада, ову операцију алијансе сматрамо најгрубљим кршењем норми међународног права.
Знамо да неки западни амбасадори данас говоре и црногорским и српским политичарима „Заборавите, то је било давно“. Али знамо да колико се данас у бившим републикама Југославије одвијају овакви догађаји под слоганом “Не заборавимо”. Русија је чврсто посвећена Резолуцији 1244 СБ УН и никада неће заборавити да је Косово територија Србије.”
У име организатора догађаја, Удружења ветерана 63. падобранске бригаде, свештеник Миајило Бацковић је рекао:
“Овдје леже ратници, који су бранили 1999. године истину и правду и оно што је требало да се брани, ма како данас данашња политика на то гледа. Ниједан борац на Косову и Метохији, ни у Србији и Црној Гори у том тренутку није калкулисао и није преиспитивао зашто иде да узме пушку. Сви смо знали да морамо да бранимо светињу са нашим великим светим прецима. Двојица, један у полицији, један у војној униформи су такође узели свој крст и кренули на пут, не жалећи свој живот и свој живот су физички и дали за ту светињу, и Марко и Драган, на чијим смо данас темељима, не на гробовима, него на темељима слободе и узора и обрасца за наша будућа покољења.”
Извор: ИН4С
