Монашење у Жупском манастиру

„Овај догађај не само да је значаја за њих и за њихов живот, него је значајан за ову обитељ, значајан за ову Епископију, значајан за овај град, значајан за ову државу, значајан за читаву Европу, читав свијет“, казао је, синоћ, Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, након монашења у манастиру Светог апостола Луке у Жупи Никшићкој.

Монашење у Жупском манастиру

У петак, 3. јула 2020. у манастиру Светог апостола Луке, у Жупи Никшићкој, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, после вечерње службе, замонашио је пет искушеница ове свете обитељи, давши им монашка имена: Маријана, Вероника, Галина, Јулија и Јерусалима.

У својој духовној поуци Преосвећени Владика је навео да они који су завјетовани Господу својом вјером и својим животом гледају према Истоку, према гробу Господњем и светом граду Јерусалиму. Ту је, по Владикиним ријечима, Господ проповиједао, чинио чудеса, примио крсно страдање и погребење живоносно и васкрсао у трећи дан, по свједочанству Светих апостола, јавио се као Побједитељ смрти. Зато они који су завјетовани Господу, гледајући према Истоку, гледају у Христа.

„А гледајући у Христа, ми се ослобађамо од свега земаљског и, заправо, везујемо, не само за земаљски Јерусалим, него за вишњи, небески Јерусалим, за царство Божје вјечно, непролазно и нетрулежно. И, већ, се, овдје, у овом животу, обогаћујемо добрима, нетрулежним вриједностима и свјетлошћу Царства небеског“.  

„Зато, они који иду за Христом треба да су спремни да се одрекну себе и да узму крст свој и да служе Њему да би се на њима испунила обећања Господња, да би их непрестано штитила, водила, миловала и хранила десница Господња и да би их увела у Царство небеско“, рекао је Преосвећени Епископ Јоаникије, додајући да су новозамонашене сестре положиле своје завјете, поставиле добар почетак монашког живота и свете, најузвишеније монашке службе у смјерности, кротости, послушању, покајању, молитви и осталим трудовима и врлинама.  

Владика је заблагодарио Високопреосвећеном Митрополиту Амфилохију на доласку у ову древну немањићку задужбину и што је својим присуством укријепио и благословио ово свето и узвишено сабрање, позвавши га да каже своју архипастирску ријеч.

Митрополит је захвалио Владици Јоаникију на, како је казао, дивном дару који су преко његових руку, примиле сестре: Јерусалима, Маријана, Вероника, Јулија и Галина, „пет невјеста Христових, које су чуле ријеч Господњу: Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе, нека узме крст свој и нека иде за мном, и које су кренуле за Господом свим срцем својим, свом душом својом и свом мишљу својом“.

„Овај догађај, не само да је значајан за њих и за њихов живот, него је значајан за ову обитељ, значајан за ову Епископију, значајан за овај град, значајан за ову државу, значајан за читаву Европу, читав свијет. Посебно за Европу, европске народе који су, некада, такође, ходили и трудили се да ходе за Христом, али, нажалост, у ова наша новија времена, све мање граде своју будућност и својих народа на Христу и на вјечном достојанству људском којим је Бог подарио кроз Христа све људе, све земаљске народе. Враћају се, а нажалост, заједно са њима овдје код нас, наша власт, плашим се, оном паганском, многобожачком времену, клањању земаљским божанствима, земаљским вриједностима, ономе што је пролазно и ништавно“.

„Али је велики дар Божји да, после двије хиљаде година, имају душе које су жедне вјечног смисла, вјечног живота, Бога љубави вјечне, које су спремне да ту љубав Божју, којом је Бог нас загрлио и заволио, давши Сина свога јединородног за спасење наше, да живот свој жртвује за људе своје, и то је учинио Господ, жртвовао је себе без остатка и непрекидно се жртвује кроз вјекове; они који примају Крст Његов, посебно они који примају ово монашко звање, они су призвани да ту и такву љубав, Његову богочовјечанску љубав, уграде у своје биће, да заволе живог Бога свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и да заволе до жртвености ближње своје, не само као себе самог, него још више, жртвујући се на Христов христолики начин за ближње“, бесједио је Високопреосвећени Митрополит.

Поручио је да монашко звање извире из духа и дјела Пресвете Дјеве Богородице, Светог Јована Крститеља и древних пророка Божјих и љубави оних који су кроз вјекове живјели таквим животом, Свети Божји људи у граду Јерусалиму.

„Зато је и добила наша сестра Драгана име Јерусалима, тако је и Света Маријана, тако и Света Јулија, тако је Вероника и Галина. Све су то имена Светих Божјих угодница које су жртвовале себе и принијеле себе на дар Господу, које је Господ прославио преко њихових моштију, њиховог светог спомена, а, ево, и данас прославља, поново, овдје у овој светој обитељи. Сестре благословене, нове Христове дјеве, да будете мудре дјеве, сјећајући се онога из Јеванђеља како је било пет мудрих и пет лудих дјевојака“, поручио је Митрополит Амфилохије, додавши да су њих пет нових монахиња благослов за Цркву Божју.

„Нека вас Господ укријепи да оно што сте обећале Цркви Божјој, овом народу, својим сестрама сатрудницама овдје и настојатељици мати Ефимији, да то и испуните у остатку вашег живота на ваше спасење, на радост Цркве Божје, на благослов свима нама, на радовање анђела на Небесима, јер сте примиле анђелски лик и постале анђелоносне Божје душе“, истакао је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије.

 

Srpska pravoslavna crkva

Sveviđe