Епископ Јоаникије: Прослављајући овај велики празник, ми прослављамо, његујемо и држимо јединство са Светим апостолима

У пету недјељу по Духовима, на празник Светих апостола Петра и Павла, 12. јула 2020. молитвено је било у храму Светог архангела Михаила на Књажевцу у Андријевици гдје је Свету Архијерејску Литургију служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уз саслужење беранског свештенства и свештеномонаштва манастира Ђурђеви Ступови.

Епископ Јоаникије

Велики празник Светих Првоврховних апостола Петра и Павла архипастирском бесједом честитао је Преосвећени Епископ Јоаникије, који је казао да су Црква Божја на земљи и небеска Црква свих Светих, анђела, арханђела, Светих апостола и пророка, мученика једна Црква и једно биће коме је Господ Исус Христос Глава.

„Када је Господ почео своју проповјед убрзо је сабрао своје ученике и апостоле, а међу првима су били Андреј и његов брат Петар. Петар је постао први међу апостолима Христовим, којима се, после Христовог васкрсења, вазнесења на Небо и Силаска Светог Духа, придружио, на чудесан начин, и Свети апостол Павле. Првих Дванаесторица апостола су видјели дјела Божја, чудеса Христова и чули су Његову ријеч. Са Њим су јели и пили, са Њим су путовали, били са Њим у Његовим искушењима и слушајући Његову проповјед, напредовали, видећи силу Његове ријечи и Његова чудесна дјела, полако се увјеравали да је Он Онај Који је обећан од давнина, Спаситељ свијета“, рекао је Владика Јоаникије.

Свети апостоли, који су били прости људи из народа, али побожни и честитог срца, напредовали су полако, реагујући, често, као обични људи, не знајући на шта их је Господ позвао.

„Много пута се показала слабост њихове вјере и апостола Петра који је био најжешћег карактера, који је увијек први иступао, такав је човјек био. Његове слабости су видљиве, међутим, још видљивија је дубина његовог карактера и његова ријешености да иде за Христом. У једном моменту се, по људској слабости, поколебао, кад је видио како су Јевреји и Римљани ухватили Христа да Га воде на распеће, када је гледао само Његову људску слабост и смирење тада се поколебао, али та Божја слабост је, заправо, искупитељна, то је она слабост која нас је привела Господу Који је добровољно примио страдање ради нас људи и ради нашег спасења“, бесједио је Његово Преосвештенство, додавши да се апостол Петар одрекао Христа по људској слабости, не по злој нарави и злој вољи, по отрованости душе као што је то Јуда учинио.

„Јуда је издао Христа за 30 сребрњака, један од апостола је отпао. Бива то и није се завршило само на Јуди него тог отпадања од Цркве и од вјере има увијек, има и данас. То нам је опомена свима, Јудин примјер је опомена свим хришћанима до скончанија свијета и вијека, али нам је дат и примјер Светог апостола Петра, који је после васкрсења први стигао на Његов гроб и кад је видио погребне повоје како су смотани и стоје челоглаве Христове гдје је био положен Господ, онда је схватио, само то му је било довољно, да је Господ побиједио смрт, да је васкрсао“, поучавао је Епископ Јоаникије.

Они апостоли који су некада били прости, неучени људи, али, по Владикиним ријечима,  научени од свог Учитеља Христа, постали су премудри, имали су Божју мудрост, која изобличава људску гордост и умишљеност, имали су пророчку и апостолску ријеч, која је јача од сваке људске ријечи и мудрости.

„Гдје су год стигли оснивали су Цркве, сабирали народ око имена Христовог, проповједајући Христово оваплоћење, Његову искупитељну смрт, Његово васкрсење и побједу над смрћу, сједињујући народе са васкрслим Христом. Када кажемо Цркве Божје, мислимо на једну Цркву која се раширила по цијелом свијету, и сваку малу парохију. Ево, овдје ова мала парохија андријевичка исто се може назвати Црква, јер се овдје народ сабира око имена Христовог и око Светих Тајни Христових и тако у јединству са Христом и цијелом Црквом, са свим хришћанима у васионом свијету“, навео је Владика Јоаникије.

Бесједећи о Светом апостолу Павлу, Владика је казао да он није био непосредан ученик Христов и вјероватно да Га није видио за вријеме земаљског живота.

„Сигурно није видио Његово васкрсење, али, васкрсли Христос када је Павле, раније звани Савле, ишао да гони хришћане, мислећи да тако чува вјеру својих отаца, јавио му се на путу према Дамаску и упитао га зашто Га гони. То је било довољно да се срце тог Савла обрати и да у њега уђе вјера, да га обасја Господ својом истином, својом правдом и милошћу. Васкрсли Господ од тог гонитеља учинио је апостола Светог Павла, који је касније, пошто је примио крштење, одмах почео да проповједа Христа и Његово васкрсење, јер га је испунио Светим Духом и обукао га у силу са висине. Потврдило се Божји промисао да ће се Јеванђеље наставити и преко оних који нијесу видјели Христа непосредно, али су повјеровали у Њега“, рекао је Преосвећени Епископ.

Он је поручио да прослављајући овај велики празник, ми прослављамо, његујемо и држимо јединство са Светим апостолима.
„Наша вјера је апостолска вјера, ми проповједамо апостолску истину и апостолску проповјед, свједочећи име Божје и оваплоћење Христово, Његову смрт и Његово васкрсење, сабирајући се око Христа Господа као око наше Главе, као што су се сабирали апостоли у овом свијету. Тако вјерујемо да ћемо се сабрати око Христа Господа у Његовом вјечном Царству са свима Светима. Сва друга царства су пролазна и пропадљива и то људи овог свијета треба да знају. Могу да се труде да владају који дан више, али треба да знају да је све то пролазно и трулежно и да не вриједи ништа за спасење човјека“, казао је Владика Јоаникије.

Додао је да, од Иродових времена до дана данашњег, ријетко која власт је била добра, а ми хришћани треба да знамо коме се клањамо и да се везујемо за оно што је нетрулежно и непропадљиво.

„Част, истина, правда и образ, то је оно што је вјечито, али, нажалост, ко се обрука у овом свијету и то је вјечито“, рекао је Његово Преосвештенство, оцјењујући да данашњи велики празник прослављамо у временима која су тешка за Цркву Божју.

„Власти Црне Горе, коју ми волимо кроз Светог Петра Цетињског, кроз Светог Василија Острошког, кроз Његоша, кроз јунаке, кроз мученике, кроз подвижнике данашње власти Црне Горе гоне свештенике. Ево једног, овдје, међу нама, оца Стефана, а у нашој Епископији има их око 20-ак, који су на том списку за гоњење иако су пријављени сви, иако ниједног дана у Црној Гори нијесу били илегално, иако су дошли да врше и проповједају ријеч Божју, иако се у цијелом свијету поштује да вјерска служба мора бити заштићена и да се вјерским службеницима не постављају границе, јер границе за вјере не постоје у овом свијету“.

„У свакој уређеној држави, то се лако решева. Један наш прогнани свештеник, отац Сава са Трепче, већ, је примљен у Хрватској, у српском манастиру Јасеновцу. Хрватска држава му даје одобрење да може служити и боравити колико хоће. Хрватска то чини, а Црна Гора прогони. Гдје то води, треба сви да се запитамо. Што је то тако сви смо за то одговорни, и ми свештена лица, посебно ми Владике, али и народ. Размислите мало о томе“, указао је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

Током празничног богослужења у чин чтеца рукопроизведен је Петар Врховац.

 

Video kanal Eparhije

Srpska pravoslavna crkva

Radio Svetigora

Sveviđe