Светом литургијом у суботу, 24. јануара у цркви Успења Пресвете Богородице у Пошћењу код Шавника почеле су овогодишње светосавске свечаности у Епархији будимљанско-никшићкој, у организацији Црквене општине Шавник и братства Косовчићи.

Литургију је служио архимандрит Исаија Крговић, игуман манастира Бијела, уз саслужење свештеника Драженка Ристића, шавничког пароха, протојереја Мирка Вукотића, секретара Епархије, литургијског појање сестринства манастира Подмалинско и присуство великог броја вјерног народа.

Свети Сава био је први архиепископ и утемељивач наше вјере, прави благослов за српски род и украс наше Цркве, казао је о. Исаија.

– Увијек треба да се сјећамо Светог Саве, да ишчитавамо његове мисли и пратимо његов пут, који ће нас повести у живот вјечни. Обишао је читав свијет и свуда је траг оставио, подижући цркве, учећи народ вјери, а својим чудесима показивао ријеч Божију. Упамћена су многа његова дјела и остали су бројни топоними када је овај Божији угодник пролазио нашим крајевима. Два пута је путовао у Свету земљу, а други пут се није вратио, предавши своју пречисту душу у руке Господње. Све док се његово име буде помињало у нашем народу, дотле ће бити Срба – поручио је архимандрит Исаија.

По одслуженој литургији, духовна академија настављена је у дому на Пошћењу, гдје је у име братства Косовчићи присутне поздравио Томаш Ћоровић, некадашњи предсједник Општине Шавник.

Светосавску бесједу одржао је Мирко Вукотић, који се запитао да ли смо свјесни великог дара и да ли ћемо икада бити, јер да јесмо – никако не бисмо смјели скретати са пута светосавског. Како је казао, има нас, нажалост, који су далеко скренули са тога пута, али, ако Бог да, да се врате, да опет пронађу истину у себи, да не буду мрзитељи и прогонитељи Светог Саве и свега што је светосавско.

– Има ли веће части која би могла припасти неком човјеку од тога да му Свети Сава буде заштитник и њега и дома његовог, а има ли већег промашаја од тога да то неко не призна и да ту истину погази. Како нас је само Бог даривао великим благословом, како нас је даривао Светим Савом – да смо имало свјесни тога, клечали бисмо и благодарили без престанка. Даривао нас је Бог нашим највећим дародавцем, који се родио и у овај свијет дошао као један од нас, али родио се да нас све просвијетли и освети, да нам каже ко смо и од кога смо и какви треба да будемо. Зато што је такав био и у његово вријеме, а и у свако вријеме послије – страдао је – казао је Вукотић.

Како је додао, страдао је од свих, али и од свога рода српског, али нема те силе која може затрти његово свето име, јер га је сами Бог прославио.

Подсјетио је и на ријечи Светог Јустина Ћелијског, који каже да „има нешто вјечно што сви непријатељи Српскога народа не могу да униште, има нешто бесмртно што никакви непријатељи Српскога рода не могу да сатру и у гроб отјерају”.

– А како ће, кад је Бог с њим, а с ким је Бог – против тога не може нико. Зато, браћо љубљена, морамо добро знати да без Бога нигдје нијесмо доспјели. Без Бога нема ни школе ни просвјете, без Бога нема ни куће ни домаћина, брата ни сабрата, државе и владе. Без Бога се напријед не може, и то је Свети Сава усадио у нас, ту мисао и ту истину. Не дај Боже да нас та мисао икад напусти, него да је све више имамо на уму, да дишемо и живимо њоме, како бисмо и ми, угледајући се на Светога Саву, били свјетило овом свијету – истакао је Вукотић.

Он је нагласио да данашњи човјек жели да буде другачији, да завлада безакоње и неморал, да се вриједности којима нас је учио Свети Сава представе као старомодне и ретроградне, док савремени човјек, опсједнут сопственим достигнућима, жели да живи у виртуелном свијету, у којем се оно што је свето и честито ставља у други план.

Према његовим ријечима, наде има док је ових и оваквих сабора, док се људи завичају враћају, да би се опет и изнова с истином срели и у очи јој гледали.

– Ово мјесто благословено Бог није стварао овакво какво јесте да други долазе и да га гледају, да се диве љепотама његовим, него га је подарио вама да га ви његујете и бринете о њему, да га људским мирисом намиришете. Честитам вам на труду што сте организовали овај светосавски сабор, што се сјећате свога заштитника и име његово прослављате. Нека Бог да да од вас остане широки траг, да буде златне дјечице, да има ко настављати ово саборовање и да се има ко сјећати и препричавати како нам је дивно овдје бити – закључио је Вукотић.

У пригодном програму учествовали су гуслари Исак Симићевић, Лазар Башовић, Толе Јелић, Баћо Ковачевић и пјесник Аћим Вишњић. Водитељ и модератор програма био је Велизар Вејо Касалица, глумац Никшићког позоришта.

Текст и фотографије: Жељко Шапурић