Чудо невиђено – филм који траје

Комунизам је био покусна идеологија. Имао је мјеру кад је требало и знао је границе кад је морао док је увијек модулирао  право и обичаје и покушавао  себи да  припише и присвоји свако капитално дјело или универзално откриће уколико је настајало од људи са поднебља које је било у његовој сфери политичког  дјеловања.

Када би групе или појединци излазили из оквира програмиране схеме, комунизам би на паметан начин вршио одстрел свих личности и идеја прављењем дисидентске мреже, или је стављањем нелојалних системских ривала у утопијски оквир  чувао кохерентност установљеног политичког обрасца. Неподобни, прогоњени, голооточани и усамљени политички бунтовници против поретка јединства и једнакости конвертовани су у засебну циљну групу која је мјерама јавног и тајног надзора имала посебан значај за владајућу елиту-с једне стране апсорпцију и импакцију корисних идеја  у темељ владајуће идеологије а са друге стране контролу антикомунистичких  личности и удружења  маргинализовањем њихових потенцијала да се  нидирају у јавности и  обликују ставове који су супротни  вољи владајуће већине. Комунизам никад није покушао да прави сопствену Цркву-програмским дефинисањем стратегије за религијско уређење заједнице. Неолиберални наставак црвене политике у Монтенегру законском акцијом  покушава да на киљан са Црквом постави границу са Црном Гором. Један  западни генерал и скандинавски политичар су јавна  тајна парламентарне децембарске кристалне  ноћи, када  је по процјенама глобалистичке геополитичке хоботнице требала да заживи новоидентитетска Атлантида са скривеним натписом да је Монтенегро до краја урадио посао са Црном Гором  Балшића, Војислављевића, Петровића и Светог Саве. Немањина Обала је те вечери постала антигравитациона оаза НАТО пута ка неосвојеном утврђењу познатог имена. Игра је тек почела.

Шћепан из филма „Чудо невиђено“ кога је играо легендарни Данило Стојковић  култна је  личност за данашњицу непрекинутог филмског дјела. Школована до пола и увијек недограђена, идеологија сликана режијом Живка Николића кроз лик генијалног Бате данас одсликава вољу власти да се декретима укидају, мијењају и стављају ван снаге духовност континуитета државности и  хришћанска етика изворне Црне Горе. Ако је Шћепан тада одлучио да од Додоша направи Елдорадо и Скадарско Језеро исушивањем пресели у морске дубине плавог Јадрана на памети није имао двије ствари- да се језеро налази испод нивоа мора у криптодепресији и да му капитални пројекат воде инжињери којима индекс нема пломбу дипломе надлежног факултета. Након тога је наступио потоп и по налику старозавјетне приче о Ноју спасили су се одабрани и они који су по Божјем Промислу имали додијељено вријеме за наставак хришћанске мисије. Ни плава Американка која је узбуркала страсти рибара овог малог мјеста, ни недоумице са неслагањима и моралним разликама међу мјештанима нијесу били довољни да пројекат газда Шћепана заживи. Битан детаљ  у том филму упркос контрадикторностима према једном  јунаку је Црква која је једина остала  непотопљена.

Сигурно је да неименована  господа из уводног дијела овог текста немају представу о капиталном филмском остварењу генијалног Николића. Ако је отправник послова ембахаде еталон за реалност у нашој данашњици прелијепа Савина Гершак са 35 година закашњења треба да буде номинована за Златног Лава или Оскара.  Хладном Скандинавцу и генералу Алијансе која је убијала дјецу у Ираку и СРЈ непознато је да овај народ памти дубље и гледа даље.У пракси је потврђено да Западна Алијанса нема лијек за Акатист Пресветој Богородици, молитву и саборност духа. Хладноратовској формацији  није позната информација да се овај народ рађа са кодираним именима св. Јована Владимира, св. Петра Цетињског, св. Василија Острошког, св. Симеона, Саве и Максима, св Арсенија Сремца, Косовског Завјета… У његовом геному- мапи трајања Богочовјека леже Луча Микрокозма и Горски Вијенац, Андрић, Црњански, Достојевски, Солжењицин, Чехов, Кундера, Византија, Рим, Хелада, јелинство… На крају свих набрајања у сваком појединцу леже четири Јеванђеља. Патриот, Ф-16, хибридни ратови, обојене револуције, лојалне власти и плаћени НВО сектор немају снагу за неутралисање народног памћења и идентитета.

Отправницима послова, амбасадорима, политичким тајкунима и њиховим духовним сродницима далека и страна је борба са духовима злобе у поднебесју.

Ни нови Шћепан  са мега пројектима, нити (не)хришћанска западна цивилизација са законским  регулативама и свим војним и политичким  силама не могу против Господа. Тамјан је стран власницима 738 милијарди долара војног буџета за 2020 годину који селективно тумаче и примјењују први Амандман сопственог Устава.

Машта је плод Божјег сликања. Црној Гори   недостаје Живко из Озринића да спаси новог Шћепана од сопственог потопа. Очевидно је да Шћепо није гледао филм до краја.

Батрић Бабовић
доктор специјалиста нефролог и пјесник

 

Video kanal Eparhije

Srpska pravoslavna crkva

Radio Svetigora

Sveviđe