Епископ Методије служио Литургију у манастиру Мајсторовина: Примарни циљ нашег живота треба да буде Бог, Њега да поставимо на прво мјесто
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, у 26. недјељу по Духовима, на празник Преподобног Григорија Декаполита и Претпразништво Ваведења Пресвете Богородице, 3. децембра 2023. године, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Мајсторовина.
Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Мираш Богавац, протојереј-ставрофор Драган Ристић, архијерејски намјесник берански, протојереј-ставрофор Дарко Пејић, архијерејски намјесник бјелопољски, јеромонах Андроник (Ракочевић), и архиђакон Јаков (Нинковић), уз молитвено учешће вјерног народа.
Након читања светог Јеванђеља, сабранима се литургијском проповједи обратио Преосвећени владика Методије, бесједећи о прочитаном јеванђељском зачалу.
„Чусмо одјељак из Јеванђеља у којем Господ каза причу народу који Му је сљедовао и ученицима својим, када Му је дошао један човјек па се пожалио на брата свога, јер су имали неких нерашчишћених финансијских рачуна и тражио је од Њега помоћ да утиче на његовог брата. Господ, не желећи да се уплиће у породичне приватне ствари других људи, експлицитно, покушао је да му каже принцип по коме треба сви хришћани да се управљају у решавању својих свакодневних дилема и проблема. Ипричао је ову причу коју чусмо о једном човјеку који је, родивши му изобилно љетина, домаћину човјеку, који је умио да ради око своје земље и који је на благословен и поштен начин, не преваром или малверзацијама, зарађивао него је од обрађивања своје земље убирао велику љетину“, навео је Владика.
Додао је да је човјек, пошто му је те године изобилно родило све што је обрађивао, размишљао гдје ће да смјести толику љетину, да ће морати нове амбаре и хангаре да прави како би све то смјестио, а потом ће да ужива много година у свом изобиљу.
„Каже Господ, причајући ову причу ученицима и народу, да није проблем ако неко ради и жели да заради; Он никад није осуђивао оне који су били на поштен начин богати, у зноју и труду руку својих зарађивали свој иметак, али је овдје био други проблем који је Господ хтио да нагласи. Он, кад је све то видио, највећи је проблем нама људима богозаборав, дакле, заборавио је не само да је његов живот у Божјим рукама, да је то дар од Бога, и да његово имање какво ће да буде исто зависи од милости и силе Божје, и та година да ли ће бити плодна или неплодна, како ће да роди зависи од тога како ће нам Бог дати. Заборавивши, дакле, на Оног Дародавца, Јединог доброг Који нам све у животу, почевши од нашег постојања и нашег живота, па и онога на шта нас је назначио, који нам је даровао, па онда и све оно што у животу имамо и посједујемо“, бесједио је Његово Преосвештенство, поучавајући да је највећи проблем богозаборав, кад се човјек, по ријечима Владике Методија, ослони на оно материјално што има и на томе ослања цјелокупну своју егзистенцију, а што нико није сачувао, нити је сачувати могао, од постања свијета до данас, и до краја свијета и вијека.
„Највећи људи, који су имперајама владали и највећим дијелом свијета владали и огромна богатства посједовали, говорили су, кад их сахране, да им вире руке изнад земље и да сви тако виде да са овог свијета нису на онај ништа понијели. Господ, гледајући тај заборав, богозаборав једног човјека, његово уздање у материјално и богатство које је стекао, при том заборављајући на све друге људе око њега, поклањајући се, не Светој Тројици, него несветој а то је: ја, моје и себи, један произвог егоизма на коме је покушао да сагради цјелокупно своје постојање. Тиме се сурвао у највећу пропаст, изоловавши себе, не само од Бога Кога је заборавио, него и од цјелокупне људске заједнице“.
„Каже Господ: Несрећниче, шта си мислио, још ноћас ће тражити душу твоју од тебе, а све оно што си стекао, коме ће припасти и шта ће с тим бити? На крају поентира: Тако бива са онима који се не богате Богом, а богате се својим материјалним средствима и имањем. Шта значи богатити се Богом? Сама наша српска, словенска ријеч богат значи имати Бога у себи, а богат човјек не мора бити материјално имућан. Они који немају Бога у себи, а имају само материјалне ствари, имају иметак, они су имућни али нису богати, дакле, немају Бога у себи. Кад примарни циљ нашег живота буде Бог и Њега поставимо на прво мјесто, зором кад се ујутру пробудимо као што смо данас милошћу Божјом устали и нови дан пред нама Бог је продастро да га живимо, прва наша мисао треба да буде захваљивање Богу на овом животу и на овом дану“, рекао је Преосвећени владика Методије, додајући да тако благословено, као што су се сабрали на светој Литургији јутрос, започнемо свој дан, давши пред ноге Његове све наше жеље, бриге и проблеме, имајући Њега као свемоћног у виду.
„Призивајући Га у помоћ, тиме да идемо и корачамо кроз свој живот. То Његово оприсутњење нашом молитвом и мислима о Њему, Он ће се уселити у наше срце и ми ћемо посједовати најдрагоцјеније богатство што може један човјек да има и за шта га је Господ предодредио, а то је да има Бога у себи. Кроз то ће све друго у нашем животу да се посложи на своје мјесто. Наш однос према ближњима ће се довести у ред, и наш однос према материјалним стварима и према свему што нам буде живот доносио, све ће се хармонизовати и посложити на своје мјесто ако будемо имали на уму да нам је на првом мјесту, увијек, и прва наша мисао да нам је Бог“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.
