Четрдесетодневни помен блаженопочившем протосинђелу Јеротеју (Калуђеровићу)
На празник Ваведења Пресвете Богородице, у суботу 4. децембра 2021. у манастиру Ђурђеви Ступови, служена је Света заупокојена Литургија и помен поводом четрдесетог дана од упокојења протосинђела Јеротеја (Калуђеровића), настојатеља манастира Урошевица.
По одслуженој Литургији, на монашком гробљу манастира Ђурђеви Ступови, четрдесетодневни помен блаженог спомена о. Јеротеју служио је архимандрит Данило (Трпчевски), игуман ове свете обитељи.
„Данас, на Богородичин празник – Ваведење, навршава се четрдесет дана од упокојења нашег сабрата протосинђела Јеротеја и великог обновитеља манастира Урошевица. Кроз живот протосинђела Јеротеја могли смо да видимо да нема љепше вјере од хришћанске, вјере православне, јер, наша вјера је најљепша вјера, вјера слободе и љубави Божје. Ово говорим зато што сви знамо да је Јеротеј прије крштења био припадник друге вјере, али ми смо захвални и срећни што он никаквом присилом није прешао у православну вјеру, нити се са присилом замонашио“, рекао је архимандрит Данило.
Он је додао да је то био избор, тачније призив Божји који, по његовим ријечима, може да осјети само онај човјек, чије срце је отворено за љубав Божју.
„Кроз тај призив је наш брат, протосинђел Јеротеј прешао у вјеру православну, замонашио се и живио хришћански, чак и ревносније од нас, који смо рођени у тој вјери, који смо одрасли у православљу. Ово наводим зато што не волим да чујем да неко некоме каже да мора да иде у храм, да мора да се крстити, да се исповједи, причести, сва та морања нијесу својствена за нашу православну вјеру. Све што се мора, што човјек учини на силу, кратког је даха и ту се, углавном, не роди много плодова. Али, ако човјек осјети призив Божји он ће све дати за Христа, чак, не жалећи ни свој живот“, бесједио је о. Данило, нагласивши да је тај призив Божји осјетио отац Јеротеј и живот свој посветио Богу, служењу Богу, служењу Цркви, овом древном манастиру Ђурђеви Ступови и великој обнови манастира Урошевица.
За такав подвиг, сматра он, ријетко ко би имао толико снаге, љубави и воље као што је у обнови Урошевице имао отац Јеротеј.
„У вјери православној, у Цркви Божјој, треба да буде само оно што човјек пружа из љубави, не из присиле, јер, свједоци смо да су се људи, у давна времена, одводили у ислам, на силу их покатоличавали или одвлачили на силу у некакве секте и идеологије, али, све што је на силу Бог не воли, љубав Божја се показује само кроз добровољно идење за Христом. Кроз Јеротеја сам схватио да је наша вјера вјера љубави и добровољног приступања Богу, Цркви, ближњима. Та љубав теба да буде безрезервна, несебична, ни под каквом присилом, да би се родили хришћански плодови, који су дарови Духа Светога, а од којих је највећи љубав“.
„Ту љубав према Цркви показао је о. Јеротеј обновивши Светоархангелски манастир Урошевица. Он ће бити уписан као велики обновитељ и ктитор, заједно са народом тог дивног мјеста и тог светог манастира, који је, готово, био заборављен од људи. Међутим, оно што је записано у вјечности се никако не може заборавити. Тако ни ми нећемо заборавити нашег оца Јеротеја, сјећаћемо га се кроз молитву и кроз размишљања, кроз наш живот и труд, као што је он свједочио Христа и ми ћемо се трудити да свједочимо Христа Господа Коме стремимо и за чији вјечни живот се трудимо, молимо и надамо“, казао је игуман Данило, закључивши своју бесједу:
„Нека Бог душу прости оцу Јеројету, Царство му небеско и благодарност њему што је служио нашој Светој Српској Православној Цркви с великом ревношћу; нека му Бог да Царство небеско на данашњи дан – Ваведење, на који је давно рукоположен за јеромонаха и свештенослужитеља олтара Божјег“.
