Књига „Знамените личности и епски јунаци у Огледалу српском“ представљена у Никшићу

Друштво црногорско-руског пријатељства „Свети Георгије“ из Никшића, организовало је у петак 13. децембра 2019, промоцију књиге „Знамените личности и епски јунаци у Огледалу српском“, аутора Љубомира Милутиновића и Будимира Алексића.

Књига „Знамените личности и епски јунаци у Огледалу српском“ представљена у Никшићу

Др Васиљ Јововић је казао да се Владика Петар II Петровић Његош у својој политици руководио са два кључна духовна и национална принципа: „косовску завјетну традицију, коју је у свом богатом књижевном стваралаштву уздигао на знатно већи литерарни и мистични ниво, него његови предходници и српски народни интегрализам, чији је исходишни циљ био и остао стварање јединствене и недјељиве српске државе на Балкану“.  

„Кроз читаво стваралаштво Његош провлачи тезу о Србима из подловћенске Црне Горе као потомцима српских витезова – учесника Косовске битке, који су након пропасти српског царства населили неприступачне предјеле Катунске нахије. Његошеве најбитније политичке идеје су „освета Косова“ и обнова Душановог царства, која је била обликована у свијести српског народа из Старе Црне Горе“, навео је Јововић, додајући да су у контексту тадашњих историјских догађаја настајале и народне епске пјесме које је Петар II Петровић Његош унио у своје „Огледало српско“.

„Петар II Петровић Његош је овим збирком јуначких пјесама, посвећеној руском пјеснику Александру Пушкину, желио да упозна свијет са „херојским народом који је омаловажавао понизни живот, нестајао да би честито живио“. Ликови из пјесама су стварне историјске личности, као што су зетски господари: Иван, Ђурђе и Станиша (Станко) Црнојевић, Владике: Данило Петровић и Петар I Петровић Његош, руски генерал Михаило Милорадовић (који је учествовао у боју на Царевом Лазу), вођа српског устанка Карађорђе, знаменити црногорски и херцеговачки јунаци: Вук Мићуновић, Вук Мандушић, Батрић Перовић, Никац од Ровина, Бајо Пивљанин,  и многи други“, казао је др Васиљ Јововић.

Један од рецензената књиге, проф. др Радмило Маројевић је, указујући на значај промовисаног дјела, оцијенио да је насушна потреба за истраживањем Његошевог дјела, а у том смислу, потребно је, сматра он, урадити именослов.

„Није урађен именослов „Шћепана малог“, ни „Горског вијенца“; истраживања су бројна била, али фрагментарна и несистематизована, многа тамна мјеста истиријска, па и географска су остала, а у овом дјелу имамо, заправо, именослов „Огледала српског“. Јунаци „Огледала српског“ доводе се у везу са јунацима народних пјесама, са историјским подацима, традицијом, тако да су аутори овом књигом учинили пионирски посао у једној области истраживања Његошевог дјела, односно, у његошологији. Писало се, наравно, о многим од ових личности, јунака, али то није сабрано. Ово дјело је први корак ка стварању именослова Његошевог књижевног дјела“, истакао је Маројевић, честитајући ауторима на овом подухвату и светковини, коју доноси онима које воле Његоша и њиме се баве.
Др Будимир Алексић је навео да је промовисана књига посвећена познатој Његошевој антологији јуначких народних пјесама „Огледало српско“, која је посвећена највећем руском пјеснику А.С. Пушкину.

„У првом издању се налази портрет вожда Карађорђа, чијом борбом и подухватом је Његош био одушевљен и зато је девет пјесама из Вишњићеве збирке српских народних пјесама унио у збирку „Огледало српско“. Дакле, то није његово ауторско дјело, он је само приређивач, редактор. То су, дакле: девет пјесама Филипа Вишњића, неколико пјесама свог стрица Петра I Петровића Његоша Светог Петра Цетињског, који се, такође, бавио састављањем епских пјесама. Што се тиче питања да ли у „Огледалу српском“, уопште, има Његошевих пјесама досадашњи истраживачи кажу да су, поуздано, двије пјесме његове, велика је вјероватноћа да су још двије, а највјероватније и још три, па би укупно било седам Његошевих пјесама у „Огледалу српском“, указао је Алексић.

Истакао је да се обилићевска нит провлачи кроз Његошево стваралаштво, а то је Косовски завјет. О Косову у Његошевом дјелу, рекао је Алексић, написане су бројне студије, есеји, књиге; Косово заправо централна тема Његошевог стваралаштва тако да се налази и у „Огледалу српском“.

„Његош је саставио ову збирку да то буде књига за народ, да пјесме о тим јунацима буду морални и душевни аманетник младим нараштајима који треба да се спремају и да увијек буду спремни за ослободилачке акције против окупатора и за коначно ослобођење отаџбине. Пјесме у „Огледалу српском“ тематски обухватају период 18. и прве половине 19. вијека, неких 150 година борби са Турцима на простору старе Црне Горе, Брда и Старе Херцеговине, плус 9 пјесама Вишњићевих, које говоре о I српском устанку и вожду Карађорђу“, рекао је Алексић, указавши и на писање Француза Мишела Обена, који је докторирао на Сорбони, управо, на Његошевом стваралаштву.

„Анализирао је цјелокупно Његошево стваралаштво, па има једно поглавље и о „Огледалу српском“. Он се бави историјом у Његошевом дјелу, како Његош поима, тумачи историјске чињенице, анализира зашто Његош уноси у ову антологију Вишњићеве пјесме о Првом српском устанку и тврди следеће: Најупадљивија црта „Огледала српског“, коју Његош најрадије наглашава, јесте потврђивање српског националног бића и осјећања“, прича и о спајању црногорских пјесама и Вишњићевих устаничких пјесама и каже: Једина два ослободилачка покрета балканских Словена од првих година 18. до почетка 19. века, која су имала великог одјека, биле су црногорске борбе и два српска устанка“, казао је, између осталог, Будимир Алексић.     

Програм је водио Марко Ковачевић. Књига је изашла у издању Института за српску културу Никшић.

 

Video kanal Eparhije

Srpska pravoslavna crkva

Radio Svetigora

Sveviđe