Литургија у цркви Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу

 

Литургију у цркви Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу, у недјељу 11. августа 2019. је служио протојереј-ставрофор Дарко Пејић.

 

Он је у бесједи послије причешћа нагласио да све што наш Господ Исус наш Христос ради, чини то на такав начин да то буде цјелисходно, на поуку и на спасење свакоме човјеку.

„Они који су читали Свето Писмо сјећају се како је ђаво нудио Господу да скочи са врха храма,..  да камење у хљебове претвори, .. . да му се поклони, али ништа од тога није учинио. Није хтио да слуша ђавола ни да га задиви, нити вриједи њему показивати Божју силу и моћ, као што није вриједило ни фарисејима и књижевницима и оним најученијим људима јеврејског народа који су били задужени да народ поучавају правој вјери и чувају је. Kоји су такође стално од Христа тражили разне ствари попут оне „Реци нек ове планине се дигну и падну у море...“. Међутим, безброј чуда је учинио Христос али онда када је то било цјелисходно, на спасење и на потребу народу. Тако и ово данашње Јеванђеље нам свједочи о дивном чуду Господњем како је благословио пет хљебова и двије рибе, и нахранио 5 хиљада људи,  осим жена и дјеце, и све то у пустињи. И нико не би могао да каже да је то некаква опсјена или варка, да је нечим заварао или обмануо људе. Јеванђеље нам још свједочи и каже да пошто се наситише, накупише комада 12 пуних котарица од онога што је претекло од тих 5 хљебова и двије рибе. И Господа је на то навела љубав према људима, да нахрани гладне људе као што и ријеч његова увијек храни оне који су стварно гладни, који искају духовне хране којом се човјек храни за вјечност. И ова прича, и ово Јеванђеље има и свој скривени значај, дубљи смисао. Пет хљебова симболише пет чула код свих нас људи. Господ је, у ствари, са собом испунио наша чула“, бесједио је о. Дарко, додајући да су двије рибе земаљска и небеска храна.

Он је подсјетио и на Јеванђеље на тајној вечери, када је Христос сједио и преломивши хљеб и рекао својим ученицима: “Узмите и једите, ово је тијело моје и крв моја...“.

„Тај хљеб симболише и оно причешће, хљеб који нас са Богом обједињује и обнавља првобитну заједницу човјека и Бога - Адама и Бога, ону рајску заједницу. Тако имамо примјере у житијима Светих, како су светим људима и животиње биле послушне. Светом Герасиму Јорданском лав је носио воду и служио га као да је његов магарац а не једна од најсмртоноснијих и најопаснијих животиња. И када се упокојио Свети Герасим он је дошао на његов гроб и издахнуо. Животиња је послушна светом човјеку, јер она кроз њега осјећа на земљи рај. И једино ко на земљи може донијети трунке раја уз Господа су свети људи. Господ је дао Адаму силу да све што додирне може да освети и учини бољим или да опогани, као што је учинио окусивши од дрвета познања, опрљавши не само себе него сву природу, јер су и биљке и животиње изгубиле рај. Због свега тога човјек треба да буде самилостан и према животињама и биљкама јер они су изгубили рај због човјековог грехопада.  Зато човјек кајући се, обнављајући заједницу а Богом, крстећи се исповиједајући се, чистећи се, омивајући се обнавља ту заједницу. И није то наш хир или воља него обавеза и према себи, и према ближњим пријатељима и непријатељима али и према природи и свему што нас окружује. Свети Илија је својом светошћу затворио небо три године да не падне кап кише, исто је тако својом молитвом спустио кишу на земљу. Оној удовици благословио копању брашна и хранили се дуго и он и она и њен син. Тако да молитва и светост човјека призива и спушта Господа овдје поново са нама и међу нас. И сваки пут, служећи свету Литургију, ми Васкрсење Христово исповиједамо и славимо. И нека нас све Васкрсли Господ помилује освети и на добро посвети“, бесједио је о. Дарко.

 

 

Srpska pravoslavna crkva

Sveviđe