Приче о дубоким истинама из живота и страдања Руске Цркве
Књига "Несвети, а свети и друге приче“ архимандрита Тихона Шевкунова, представљена је у суботу 14. децембра 2013.године у Црквено-народном дому Светог Василија острошког у Никшићу.
На преко 400 страница књиге испричане су дивне и дирљиве људске приче о животу и смрти, људима и нељудима, вјери и невјери, о старој и новој Русији. Ако би се ово дјело покушало смјестити у неки књижевни оквир, онда би то били дневнички записи сусрета са изузетним људима. Архимандрит Тихон је сабрао мноштво прича из свог и живота других људи које је сусретао, а те приче одишу топлином, дубином и људскошћу. Свака прича је сама за себе поука и заокружена цјелина. Неке приче се надовезују једна на другу, неки јунаци и нека мјеста пролазе кроз неколико прича, повезујући све то у једну цјелину и опис Русије у задњих 60-70 година и духовне климе која је у њој владала.
"Несвети, а свети и друге приче“ је постала велики догађај у духовном и културном животу Русије, а аутор је удостојен мноштва књижевних награда. Aрхимандрит Тихон Шевкунов, настојатељ Московског храма – Сретењски манастир, прије монашења je био веома талентован и успјешан студент режије, коју је завршио у времену жестоког комунизма. Сусрет са црквом и вјером, крштење у 24.години, отворило му је потпуно нови свијет.
Своје утиске о овом дјелу, приликом представљања у Никшићу, са бројном публиком подијелили су јеромонах Јефтимије Шкулетић, настојатељ Пивског манастира и проф. др Јелица Стојановић.
Према њеним ријечима књига је „препуна дубоких слика, писана искрено, топло, умним проницљивим оком, са талентом за откривање дубоких и скривених истина, за уочавање најситнијих занимљивих и важних детаља, за њихово превођење у слику и причу, изоштреним посматрачким оком и искреним срцем“.
„Писана стилски и језички дотјерано, свака прича и сцена има дубоку поруку, а с обзиром на језгровитост и сажетост, књига има нешто од писања једног од највећих свјетских и руских писаца кратких прича – Чехова. Књига је прича и бескрајне руске земље и човјека, „земље која се умом не да појмити“, историје, разарања, страдања и васкрсења; књига о повјерењу и послушности, о молитви и њеној моћи, благослову и укору, о времену и вјечности“.
"Ово је прича о руским старцима, који виде као рендген, прича о оживљавању стараштва у Печорама, прозорљивости скривеној и стеченој дубоком и истрајном молитвом, о ревности и вјери, о несвакидашњим монасима подвижницима, њиховом изузетном духовном животу, о искушењима и слобостима, о упокојенима, пострадалим и убијеним за вјеру, о тамницама и затворима, о пројављивању моштију Светог Серафима Саровског. То је и прича о сусрету свјетовног и световног (о људима, омладини, комсомољцима, који о вјери готово ништа нијесу знали), о првим сусретима са Библијом, чуђењу и откривењу, сусрету са црквом и вјером, о томе како су "комсомољци“ прилазили цркви, о искушеништву, а нарочито о сусрету са Кијевско-Печорском лавром, чудесном светињом, о рушењу и затварању манастира, робијању због вјере“, казала је проф. др Јелица Стојановић.
Промоцију је организовала Црквена општина Никшић, у чије име се уводном ријечју обратио јереј Миодраг Тодоровић, старјешина Саборне цркве Светог Василија Острошког.
