Света Литургија у манастиру Ђурђеви Ступови
У 18. недјељу по Духовима,на празник Светих мученика Евамплија и Евамплије, 23. октобра 2016, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије началствовао је литургијским сабрањем у манастиру Ђурђеви Ступови.
Епископу је саслуживао више свештенослужитеља беранско-андријевичког намјесништва и монаха Манастира.
Сабраном народу бесједом се обратио Преосвећени владика Јоаникије, који је истакао важност данашњег празника у којем прослављамоСвете Оце VII Васељенског сабора.
Они су се састали, крајем 8. вијека, да ријеше једно болно питање које је Цркву мучило дуго времена. Постојала је велика иконоборачка криза, борба безбожника који су оповргавали значај светих икона, бацали их, спаљивали и то, према Владикиним ријечима, представља појаву секташа, рационалиста тог времена. Гдје је год суви рационализам,ту нема мјеста за човјека, ни за Бога, указао је Његово Преосвештенство, подсјећајући:
"Црква је на овом сабору поставила основе да се превазиђе, а тиме је и превазишла, иконоборачку кризу која је Цркву мучила преко стотину година. Ми Словени смо имали срећу што смо послије тога примили православље. С обзиром на то како смо склони странпутици и заблуди,ко зна шта би било са нама да смо хришћанствопримили у вријеме иконоборачке кризе“.
"Било је и послије разних криза, као што је мала богумилска криза, али је она код нас трајала неких двјеста, тристагодина, па и више. Толико смо упорни, тврдоглави кад примимо неку заблуду да истрајемо у њој. Али, хвала Богу, Црква се ослободила“, казао је Владика Јоаникије.
Он је истакао да су се послије иконоборачке кризе појавили велики словенски просветитељи и учитељи, свесловенски апостоли Света браћа Кирило и Методије, који су наши духовни родитељи. Њихову улогу и заслугу у свједочењу вјере православне не треба никада да заборавимо.
"Ми се хвалимо нашим Немањићима, то је лијепо и свето, али, поред тога, не треба да заборавимо никада оне који су нас духовно родили, а то су Света браћа Кирило и Методије, који су улили у биће словенских народа свјежину вјере православне. Данас су словенски народи, хвала Богу, огромна већина православни, има и католика Словена, али, ми уживамо ту благодат, ту свјежину вјере православне, коју су нам донијели Света браћа Кирило и Методије“.
"Словени су, управо, послије Грка и Византије, уздигли иконопоштовање до највећег степена. Једино у Русији постоје празници икона Пресвете Богородице, има преко 20 празника тих чудотворних икона. Има и код нас тога, али у много мањој мјери и много мање значаја томе придавамо. Као и код Грка, и код Словена су настале прекрасне иконе и фреске да су задивиле свијет“, рекао је Преосвећени Епископ.
Владика је подсјетио на вријеме комунистичке пошасти, својеврсног новог иконоборства,новог рационализма под плаштом правде, братства и јединства. Уништавали су,нажалост, убијали и крв проливалигдје су год стигли, а тога је било и код нас, нарочито у Црној Гори.
"Кад су се Руси разбјежали по Европи, а и то је био неки Божји промисао, понијели су са собом иконе и они су вјеру православну свједочили иконом, показивали љепоту вјере православне. Било је међу њима угледних, јако образованих,великих личности, али ријечима нијесу могли убиједити западни свијет у предности вјере православне, него понајвише иконом, љепотом храма, љепотом православног богослужења и љепотом лика Божјег, који чувају“.
"Та љепота ће препородити свијет, као што је говорио велики Достојевски, та љепота је обратиламноге протестанте, католике, припаднике разних религијана западу у вјеру православну. То је оно што баштини, како су говорили наши преци у Војводини, слатко православље. То је вјера која има боју, мирис и укус. То је вјера која даје живот. Ту вјеру су свједочили Оци VII Васељенског сабора, а послије њих,нарочито, Свети словенски апостоли, просветитељи Света браћа Кирило и Методије“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
