Ђурђеви ступови били су душа душе народне
У нејдјељу, 4. августа, на празник Свете Марије Магдалине, манастир Ђурђеви Ступови прославио је осам вјекова свог постојања.
Свету Архијерејску Литургију су служили бројни епископи и свештеници православне цркве, а богослужењем је началствовао Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј.
Вјерном народу се обрати Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије:
"Пројављује се саборни карактер ове светиње и свете службе коју смо данас овдје одслужили, Богу принијели своје молитве. Благодаримо за то нашем Свјатјејшем Патријарху Г. Иринеју који је, као првопрестолник Српске Православне Цркве, наш поглавар, наш духовни родитељ дошао данас да принесе Господу своје свете молитве, као насљедник Светог Саве и као духовни пастир цијелог српског народа и Српске Православне Цркве. Желимо да поздравимо сву нашу браћу архијереје Макарија из Јерусалимске Патријаршије, Назарија из Руске Православне Цркве, који су нам донијели благослове својих патријараха и светих престола којима служе, свог народа и своје пастве, и свим архијерејима Српске Православне Цркве, који су данас узели учешћа у овој светој служби."
"Дозволите ми да поздравим и наше угледне госте. Наше свештенство и цијели народ у Епархији будимљанско-никшићкој, осјећамо се као домаћини, а какви би ми то били домаћини да немамо данас овдје и угледне госте. Имали смо и синоћ на овој свечаности, приликом обиљежавања јубилеја, предсједника Црне Горе г.дина Филипа Вујановића, а данас нам је дошао предсједник Владе Републике Србије г.дин Ивица Дачић. Искористићу прилику да кажем да је он дао пуни допринос обиљежавању овог јубилеја, финансијску помоћ, да извршимо дио својих обавеза, и то већи дио, које смо имали приликом ове прославе и на томе њему и његовим сарадницима, али и свим многобројним нашим добротворима приложницима. Нећу да заборавим, предсједник Вујановић је био предсједник Одбора за обиљежавање овог јубилеја, дао је свој пуни допринос, Влада Црне Горе дала је свој допринос и наравно општина Беране, зато поздрављам предсједника општине г.дина Вуку Голубовића. Поздрављамо г.дина министра просвјете у Влади Републике Србије, нашег Беранца, г.дина Жарка Обрадовића, министра културе и информисања у Влади Републике Србије г.дина Братислава Петковића, нашег драгог пријатеља, који је, такође, дао свој допринос за обиљежавање овог јубилеја, потом, директора Канцеларије за сарадњу са црквама и вјерским заједницама г.дина Милету Радојевића, који је дао пуни допринос обиљежавању овог јубилеја, директора Канцеларије за дијаспору и Србе у региону г.ђу Славку Драшковић, наше горе лист и она је дала свој допринос за обиљежавање овог јубилеја. Поменуо сам г.дина Вуку Голубовића и општину Беране, хвала им на учешћу, труду и доприносу. Желим да поздравим једног драгог и ријетког госта из велике Русије генерала-потпуковника руске војске и предсједника Досапа, важне институције у Русији, Сергеја Александровича Мајева. Такође желим да поздравим од срца амбасадора Руске Федерације у Црној Гори г.дина Андреја Нестеренка, који нам је дошао, као и увијек што нам долази када су овакве велике свечаности. Он се увијек интересује како живи, мисли и осјећа народ у Црној Гори, хвала његовој екселенцији на доласку и посјети, затим амбасадорку Украјине, вама свима по добру познату, г.ђу Оксану Сљусаренко. Велики је број добротвора, приложника који су дали свој пуни допринос, не могу сада да направим списак јер би био превише дуг и задржавао би вашу пажњу када би помињао све оне који су дали своје обимне новчане прилоге из нашег народа од Београда, Подгорице, Крагујевца и до наше дијаспоре, који су се укључили у прославу овог јубилеја. Нарочито имам потребу да захвалим онима који су припремали синоћну свечаност и који су, заиста, пробдјели два-три мјесеца око овог програма и припреме за прославу јубилеја. Нека их све Господ награди, зна њихова добра дјела, па им неће изостати ни Божији благослов."
"Ваша Светости, ако има светиње у којој се упечатила тајна Христове голготе, крста Христовог и тајна Христовог васкрсења онда је то манастир Ђурђеви Ступови. С правом неки говоре да је биографија овог манастира, ове светиње продужено житије Светог великомученика и побједоносца Георгија. Ова светиња је толико срасла са памћењем и осјећањем овог народа да нико ко потиче из ових крајева, из Васојевића, из Лимске долине, не може да замисли свој завичај без иконе која се зове манастир Ђурђеви Ступови, а он је икона Христовог распећа и Христовог васкрсења. То се и данас овдје пројављује. Радују се, драга браћо и сестре, наши преци на Небесима, прије свега, велики ктитор жупан Првослав и Свети Отац наш Сава Први Архиепископ српски који је овдје устројио једну од најстаријих епископија Српске Цркве, стару будимљанску Епископију. И многи други. Овом свечаношћу се заљечују и ране Светог свештеномученика Пајсија Колашиновића, који је због вјерности Богу, овој светињи и свом роду, жив одран од насилника и завојевача на вратима Ђурђевих Ступова. Али никада нико, а било је разних који су поробљивали ову светињу, није успио да је пороби, нити да је покори, него је она увијек изнова васкрсавала и подизала барјак слободе и родољубља у нашем народу и била вјечито ослонац духовни, духовно огњиште и сабиралиште нашег напаћеног и многострадалног народа."
"Ваша Светости, Ви сте по трећи пут као поглавар наше Свете Цркве у овој светињи. Сваки пут сте нам донијели благослов, а на овој јубиларној свечаности доносите нам пуноћу свог благослова, а то је управо благослов Светог Оца нашег Саве Првог Архиепископа Српског. Хвала Вам на вашем доласку. Драга браћо и сестре, поздравите Његову Светост нашег Патријарха. Добро нам дошао! Нека му Бог дарује пуно снаге и силе духовне да носи крст предстојатеља Српске Православне Цркве, духовног родитеља, учитеља и вође српског народа. Ваша Светости, изволите."
Након тога се обратио и Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј:
"Наш добри, вредни Владика, домаћин ове свете обитељи и ове епархије поздравио је своје драге госте, који су данас испунили просторе ове историјске свете обитељи Ђурђевих Ступова, поздравио све вас овде присутне, рекао неколико лепих и поучних речи везаних за данашњи дан, данашњу велику прославу, не само овог манастира, прославу једног дела наше Цркве, али не само наше Цркве него целе Цркве Христове, јер је ова светиња део Христове Цркве, део православља васељенског и данас када славимо овај велики догађај, слави не само Епархија будимљанска и не само СПЦ, слави цело православље од истока до запада, севера и југа."
"Тако синоћ, на синоћној академији, предивно организованој, речено је оно што треба да се каже, што је везано за данашњи дан. Зато вас ја нећу дуго задржавати, него само мало напоменути оно што је већ речено и да тако, у овом великом дану, дамо један свеправославни, свесрпски печат славља и прославе.
Овог дивног васкршњег дана смо се сабрали са више страна да прославимо један велики, значајни јубилеј – осам векова постојања славног манастира Светог Георгија. Славећи јубилеј славимо његовог небеског заштитника који, ево већ осам векова, својим небеским штитом наткриљује ову светињу и народ који се око ње сакупља и сабира. Обележавајући осам векова постојања овог духовног драгуља наше културне историје пружа нам се прилика да обновимо наше историјско памћење значаја и улоге ове светиње и догађаја кроз које је ова светиња пролазила и само благодарећи промислу Божијем опстала је и опстоји до дана данашњег. Имајући у виду колико славну, толико и страдалну историју ове немањићке светиње, видимо колико је далековидости било у одлуци великог жупана Првослава, сина Тихомировог рођеног брата Стефана Немање да овде, на водама Лима, подигне своју гробну задужбину која је ускоро по настанку постала епископско седиште, а тиме центар духовног и културног живота познате будимљанске жупе. Жупан Првослав, брат од стрица Светог Саве, близак је сродник по крви, а још више ближи по духу Светом Сави, подигао је овај манастир, а Сава га је прогласио за седиште њиме новоосноване Епархије Будимљанске. Тако су, готово од самог почетка, ове две духовне институције манастир и Епископија, промислом Божијим, постале једно духовно биће.
Тиме је симболично указано на један веома важан моменат, моменат постхумног измирења браће Тихомира и Немање, браћа од стричева Првослав и Сава измирише своје завађене родитеље. У овом случају Свети Сава је показао онај дар Божији који је њему дарован и који га карактерише као измиритеља завађених и успостављање духа мира и међусобне љубави. Отуда Студеница и Ђурђеви Ступови, као сведоци братског мира и помирења, преносе нам аманет наших отаца да раздоре лечимо и смирујемо, да у љубави живимо и на темељу Божијег мира градимо будућност свог потомства и свог народа. У славној историји манастир Ђурђеви Ступови својом улогом стоји упоредо са Немањином Студеницом, Жичом, Милешевом, Морачом, Пивом, Острогом и Цетињским манастиром, као и са косовско-метохијским светињама Пећком патријаршијом и Дечанима, којима је он био штит и одбрана, а они њему ослонац и снага. Тако је било у минулим вековима и молимо се Господу да тако буде данас и у вековима који долазе. И поред видљивих трагова вековног страдања, видљиви су и знаци лепоте и славе ове величанствене светиње из доба славних Немањића. У њој је сачуван ктиторски гроб, који сам собом сведочи о дубокој вери у бесмртност живота ктитора ове свете обитељи жупана Првослава. Њу красе две куле, симбол јединства Цркве и државе, што је одликовало златни период државе Немањића, а плод тог јединства показао се у моћној држави и у великим достигнућима духовног и културног народног живота. Та духовна и морална снага је најбоље оличена у нашим великим светињама и личностима које су у њима духовно узрастале до мере раста висине Христове. И поред огромних страдања одржала је наш народ и наше светиње. Пример је ова светиња која је у својој историји пет пута паљена и разарана. Непријатељи њени и народа нашег рушили су је и палили, али је народ обнављао увек свестан да када обнавља светиње, обнавља себе и своје народно биће. Историја ове славне светиње испуњена је великим делима њених епископа, митрополита, игумана, како за време славе и слободе тако и у временима страдања и ропства. У овом манастиру је пре 360 година, а чули смо то више пута, због учешћа у борби народа за слободом, тим највећим даром којим је Бог даровао сваког човека, жив одран Митрополит Пајсије, чиме је потврдио своју веру, али и своју велику љубав према овој светињи и свом народу Богом благословеном. Онако како је страдала ова светиња и њени духовни пастири, тако је страдао и народ ове дивне лимске долине. И поред тешког свог страдања ова светиња и њене духовне вође окупљали су, сабирали, храбрили и тешили народ да ће зло проћи и да ће на крају добро и истина и слобода победити. Тако је ова светиња била и остала, а надамо се и у будућности, душа душе народне. Она је прикупљала народ не само овог ближег краја, већ народ читавог овог краја Васојевиће, Куче, Братоножиће, Бјелопавлиће, Пипере и сва брдска племена, уливајући наду да је страдање привремено и пролазно и да ће српском народу поново заблистати сунце слободе. Једном речју она је била и остала душа свог народа."
"Под сводовима ове светиње многи су телесно и духовно узрастали, дисали њеним духом и живели њеним животом. Овде је свет угледао, телесно и духовно узрастао благословени изданак будимљанске Епархије Свети Евстатије, потоњи Епископ зетски и Архиепископ српски. Под сводовима овог светог храма молио се господу Свети Стефан Дечански док је као наследник краљевског трона управљао будимљанском жупом. Одавде је отишао у Сврчин код Неродимља на Косову на крунисању да прими скиптар царски. И цар Душан се уписао у ктиторе овог светог храма. Познато је да је ова светиња проширена и украшена у време цара Душана. Овде је славило Господа седам епископа, 11 митрополита будимљанских, почевши од Епископа Јакова, ученика Светог Саве до Пајсија мученика и страдалника са краја 19. в. Овде су делали велики и храбри игумани Никифор, Карађорђев сарадник и познати и велики Мојсије Зечевић, славни изданак Васојевића, Његошева десна рука и украс ове светиње. Заслужују да буду споменути, а споменути су и синоћ и данас, и оних 30 јунака са свештеником Максимом, храбрих бранитеља и чувара ове светиње, спремних у одбрани и да умру за ову светињу."
"Историја овог светог храма по свему је слична историји Цркве Христове, који је темељ и глава њена. Црква Христова почела је своју и гоњењем сторију страдањем, страдала је кроз сва времена свог трајања до наших дана чему смо и ми сведоци. Њена непобедива сила је Господ Христос Који је рекао да ће основати Цркву своју коју ни врата пакла неће надвладати. Он је њен крајеугаони камен темељац: Ко на њега падне разбиће се, по речи Господњој. Много голгота Црква је имала у својој историји, али се свака голгота завршавала васкрсењем. То је велика тајна Цркве, као и тајна ове светиње која нас је данас окупила да прославимо њено вековно трајање, али и њену обнову на радост Цркве наше и њеног Христољубивог народа светосавског."
"Драга браћо и сестре, ова светиња је носилац многих духовних, културних и националних наслеђа које није лако носити , а која нас обавезују. Питају нас данас Свети Немањићи, епископи, митрополити, игумани ове светиње, који су се у њој Богу молили, својим сузама и својом крвљу земљу натапали, идемо ли њиховим путем, а који је пут Христов и Светог Саве. Држимо ли се вере њихове, вере Христове и јесмо ли јединствени у христољубљу и у родољубљу, као што су они били. Да ли су нам ближе деобе и неслоге од братске љубави, слоге и међусобног поштовања. Одговор на ово питање треба да дамо одмах на овом светом месту где се осећа присуство благодати Божије и свети који су се овде подвизавали, за народ се Богу молили, за свој народ страдали."
"Браћо и сестре, од свега срца заблагодаримо Господу Који је ову свесрпску светињу сачувао од потпуног уништења у минулим злим временима, кроз која су она и њен народ пролазили и благодаћу Божијом и молитвама Светог Саве дочекала да овако свечано прослави осам векова свог постојања и свог делања, обновљена у лепоти и красоти својој. Молимо се Господу да овај славни манастир, светосавски трон древне Епархије будимљанске буде и остане духовни светионик који ће осветљавати, обасјавати и просвећивати садашње и будуће потомство да будемо у заједничком духовном и културном простору ових светих Ђурђевих Ступова. Нека се утврђује слога и љубав међу нама, нека се обнове породице и домови, њиве и воћњаци у овој питомој лимској долини и у целом роду нашем. Волимо и поштујмо једни друге, чувајмо светиње и не отуђујмо се од њих. Нека међу нама буде више чојства и јунаштва, што нас упућује и позива Марко Миљанов, држимо се Његоша и косовске мисли и косовског завета. Благодат Господа Исуса Христа, љубав Бога и Оца и заједница Духа Светог нека буде са нама данас, сутра и у векове векова. Амин."
"Срећан празник, срећно празновање. Нека Господ благослови ову светињу, овај народ и све оне који данас и сутра буду улазили у њега и нека благослови да српски народ дочека, не осам векова његовог постојања, него и сто векова његовог постојања и његове благословене улоге."
Литургији су поред великог броја верника и грађане присуствовали премијер Србије Ивица Дачић и министри, представници Јерусалемске патријаршије и Руске Православне Цркве, српски министар просвете Жарко Обрадовић, министар културе и информисања Братислав Петковић, амбасадор Србије у Подгорици Зоран Лутовац, руски амбасадор Андреј Нестеренко и украјинска амбасадорка Оскана Сљусаренко.
Након литургије, у порти манастира, одржан је пригодан уметнички програм, а свечаности је присуствовао велики број грађана.
Медаља Светог Георгија првог реда уручена је председнику Владе Србије Ивици Дачићу и српском патријарху Иринеју поводом прославе осам векова Манастира Ђурђеви ступови.
