Лазарева субота молитвено прослављена у Никшићу

На Лазареву суботу, 23. априла 2016. године, у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу, уз присуство вјерног народа, молитвено је прослављен празник Лазареве суботе – Врбице.

Литургијом је началствовао архимандрит Никифор Миловић, секретар ЕУО Епархије будимљанско-никшићке, а саслуживали су јереј Остоја Кнежевић, старјешина никшићке Саборне цркве и ђакон Константин Дојић.

Велики и дивни празник наше Свете Цркве сабранима је честитао о. Никифор, који се у својој пастирској бесједи осврнуо на чуда ваксрсења која су прије Господа и Спаса нашег Исуса Христа, у Старом завјету, од Бога измолили Свети пророци Илија и Јелисеј. Примјера Васкрсења, додао је архимандрит Никифор, било је и у Новом Завјету када је Господ васкрсао Јаирову кћер, дванаестогодишњу дјевојчицу, и сина удовице у Наину, сажаливши се на њу и њену жалост.

"Ипак, ниједно од ових чуда, није веће од васкрсења чији спомен данас славимо – васкрсење Лазарево, оно је највећи догађај који се збио прије самог васкрсења Господа нашег Исуса Христа. Црквена пjесма коју данас пjевамо, а исту пјесму пјевамо и сјутра, каже: „У опште васкрсење увјерио си нас Христе Боже прије Твојих страдања тако што си подигао Лазара и тиме просветио свијет“.

"Овим догађајем Господ нам је поручио да ћемо се ми, будући да смо смртни људи, будући да се душа одваја од тијела када напушта овај свијет, опет сјединити са својим тијелима у Страшни дан Суда, по заповјести Господњој, оној истој заповјести коју је Господ упутио Лазару кад му је рекао:„Лазаре устани“, али ће тада наша тијела, за разлику од Лазаревог, бити нова, преображена, бесмртна тијела и тако ћемо бити са Господом у вјечности“, казао је архимандрит Никифор.

Он је указао на још једну важну димензију овог празника, а коју су Свети Оци званично потврдили на сабору у Халкидону у V вијеку, да је Господ Исус Христос у исто вријеме и Бог и човјек, Богочовјек.

"Господ је на једну заповјест васкрсао човјека који је четири дана лежао у гробу, који се распадао и тај човјек је изашао напоље и наставио да живи. То никоме, браћо и сестре, није пошло за руком прије Њега, на такав начин, а ни послије Њега до дана данашњег. Ниједан цар, ниједан краљ, ниједан војсковођа, ниједан силник земаљски није учинио такво чудо, као што је Господ учинио са Лазарем и тиме показао да је Он заиста Бог“.

"И живио је Лазар послије свог васкрсења, како каже свето предање, још тридесет година у овом свијету. Био је Епископ Цркве Божје на Кипру, у граду Ларнаки и дан данас тамо постоји црква посвећена Светом Лазару Четвородневном, у крипти цркве постоји његов гроб, а у православном свијету постоје дијелови његових светих моштију, којима се клањамо и од којих милост Божију иштемо. Предање каже да се Лазар послије свог васкрсења никада није смијао, да се у току свог тридесетогодишњег новог живота насмијао само једном. Том приликом питао га је један од његовихученика зашто се сада смије, а он му је одговорио: Видјех прашину гдје краде прашину, а у ствари видио је једног лопова какокраде ћупове, а он преживјевши смрт и распадање, увидио је сав бесмисао таквог поступка“, бесједио је о. Никифор.