Освећена обновљена здања Призренске богословије
Његова Светост Патрујарх српски г. Иринеј служио је 15. маја 2016. године свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Георгија у Призрену уз саслужење архијереја наше отачаствене Цркве који су се сабрали на почетку редовног заседања Светог Архијерејског Сабора.
После литуријског сабрања, Његова Светост је, уз саслужење српских епископа, извршио чин освећења обновљених зграда Богословије Светог Кирила и Методија у Призрену. Богословију су, заједено са свим призренским храмовима и стотинама српских кућа, спалили Албанци током мартовског погрома 2004. године. Патријарх Иринеј је овом приликом позвао наш народ који је опстао на Косову и Метохији да остане и даље тамо где су му живели преци и тамо где су му гробља предака.
"Такође апелујемо на оне који су силом прилика морали да напусте ове просторе да се полако врате тамо где су им преци живели, на овој светој земљи, да би ова земља била и остала српска земља. Молимо Господа да сачува наше светиње, Пећку Патријаршију, Високе Дечане, Грачаницу и многе друге светиње које су опстале, као и зидове и рушевине оних које су спаљене и порушене, са надом да ће бити обновљене. Није први пут у историји да смо подизали из пепела, на зидинама срушених храмова обнављали смо и опстајали, ако будемо са Господом биће Господ са нама", рекао је патријарх Иринеј.
"Ово је велики дан за српски Призрен, Српску Цркву и српски народ на Косову и Метохији, рекао је Патријарх након освешћења Богословије, подсетивши да је она прва српска школа на Космету, да је некада то била Богословско-учитељска школа, зЗначајна установа која је 140 година радила без престанка. -Велике личности су прошле кроз њу, многи од ученика су постали водеће личности у нашој Цркви. Ово је једна од најзначајнијих и најзаслужнијих богословија за нашу културу и Цркву", рекао је патријарх Иринеј и додао да је трагедија ове Богословије, која је била запаљена, била трагедија за цео народ и да је мало ко веровао да ће доћи до њене обнове, али да се обнова догодила захваљујући добрим људима, Србији и помоћи из Норвешке.
"Надамо се да ће обнова Призренске богословије бити повод и прилика Србима да се врате у Призрен, не само овде него на цело Косово и Метохију. Ово је српска земља, када сам дошао овде као ученик 1947. године, као ученик ове Богословије, Призрен је имао 18.000 Срба", подсетио је поглавар Српске Православне Цркве.
Овом приликом Патријарх српски г. Иринеј освештао је и споменик ктитору Призренске богословије, знаменитом Сими Андрејевићу Игуманову.
Свечаости у Призрену, поред Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и домаћина Преосвећеног Епископа рашко-призренског г. Теодосија, присуствовали су Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, Високопреосвећена господа Митрополити црногорско-приморски Амфилохије и загребачко-љубљански Порфирије, Преосвећена господа Епископи источноамерички Митрофан, новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин, жички Јустин, зворничко-тузлански Хризостом, врањски Пахомије, шумадијски Јован, бихаћко-петровачки Атанасије, будимљанско-никшићки Јоаникије, ваљевски Милутин, западноамерички Максим, аустралијско-новозеландски Иринеј, крушевачки Давид, аустријско-швајцарски Андреј, франкфуртски и све Немачке Сергије, тимочки Иларион, умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, моравички Антоније и јегарски Јероним, као и министар правде г. Никола Селаковић, директор Канцеларије за Косово и Метохију г. Марко Ђурић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама г. Милета Радојевић, амбасадор Краљевине Норвешке г. Јан Братху, командант КФОР-а генерал Луиђи Милијета са сарадницима, монахиње манастира Ормилије из Грчке, представници дипломатског кора и међународних организација, као и представници верских заједница.
Свечани чин освећења обновљених здања Призренске богословије била је прилика и да Патријарх српски г. Иринеј заблагодари добротворима који су помогли обнову једне од најзначајнијих просветних установа наше свете Цркве. Орден Светог Саве другог степена додељен је Сретењском ставропигијалном манастиру у Москви и г. Станку и гђи Невенки Станић из Бања Луке. Орден Светог краља Милутина додељен је Европској Комисији, Влади Краљевине Норвешке, Међународној православној хумантираној организацији и г. Младену Милановићу из Мркоњић Града.
Богословија у Призрену основана је 1871. Завршиле су је, или су били њени професори, готово све најважније личности српског црквеног живота и новије историје, а међу њима патријарси Варнава, Гаврило Дожић, патријарх Павле и садашњи српски патријарх Иринеј. Богословија "Свети Кирило и Методије" у Призрену ове године изнедриће прву генерацију матураната након обнове Богословије коју су Албанци спалили 2004. године. -Богословија сада ради пуним капацитетом, што се тиче броја ђака и професора. Имамо 50 ђака и 10 професора, изјавио је заменик ректора призренске Богословије, јеромонах Андреј.
Преузето са www.spc.rs
