У Београду и Новом Саду представљена књига оца Слободана Јокића (видео)

Матица српска и Друштво чланова Матице српске у Црној Гори 5. јуна у сали за седнице Матице српске организовали су промоцију књиге протојереја Слободана Бобана Јокића „Црквени живот у Црној Гори у 18. и 19. вијеку” (у издању Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, Свевиђа и Светигоре).

У Београду и Новом Саду представљена књига оца Слободана Јокића (видео)

Ова историографска и теолошка студија на преко 200 страна расветљава вишевековни континуитет богослужбеног живота Православне цркве у Црној Гори, али пружа и значајан увид у различите светотајинско-литургијске и историјско-богословске изазове пред којима се налазио, посебно се везујући за период 18. и 19. века.

Присутне је поздравио Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, а књизи су говорили проф. др Јелица Стојановић, проф. др Драго Перовић и аутор.

Промоција књиге у Београду

Дјело „Црквени живот у Црној Гори у 18. и 19. вијеку“ је историја менталитета, најзначајнија је оцјена на представљању ове књиге у издању „Светигоре“ о којој су у свечаној сали Парохијског дома Храма Светог Саве у Београду говорили професори др Милош Ковић, др Раде Кисић и др Јелица Стојановић, Спиридон Булатовић у име издавачке куће и сам аутор свештеник Бобан Јокић.

„Оно што је можда најзначајније јесте то да смо једним дјелом доказали да је богослужење у континуитету постојало кроз цијелу историју Црне Горе, да никада није престајало, да никада није било заборављено и да је чинило срж народа у Црној Гори. То је најзначајније што се тиче самог истраживања. Значајни су сва та стара документа, стари записи и старе књиге које смо пронашли и чије смо дијелове објавили, позивајући се на старе свештеничке извештаје који до сада нису били објављивани“, каже за „Дан“ свештеник Бобан Јокић, који је на овом дјелу радио три године.

Користио се како указује архивама на Цетињу, у Митрополији Цетињског манастира, Архивом у Никшићу и у Арихиви Пивског манастира. Из три велика центра црпили смо, додаје, седамдесет посто материјала за књигу. Књига је промовисана већ у Подгорици, Никшићу, Херцег Новом, Бару и Будви, Матици српској у Новом Саду и сада у Београду. Најинтересантнији податак за Јокића је сљедећи:

„Да је литургија служена увијек, да никада није престајала да се служи и да је све почињало са литургијом, и лични живот човјека, а оно што је можда значајно данас, јесте да су сви државни празници, светковине у Црној Гори почињали на литургији у СПЦ. То је био државни протокол, ако се тако може рећи, а онда касније се преносило даље. Цијели двор, цијела свита, војска, сви су били у цркви на служби. Тако је започињао празник, а онда све остало и у доба Петра I Цетињског, свих Петровића до краља Николе“, каже Јокић.
Професорка Јелица Стојановић за наш лист наводи да књига показује кроз старе списе, да су се поштовали у Црној Гори тога доба сви свеци и светитељи, сви празници и да су сви кретали из цркве.

„Према једном документу, каже се да би неко радије убио човјека него прекршио пост па сад ви видите да ли је човјек у Црној Гори у том периоду био црквен или не“, додаје саговорница, за коју је као експерта за историју српског језика најинтересантнији велики број различитих аспеката.

„На једној страни је интересантан однос према крштењу, на другој однос према посту, на трећој прослављање светитеља поготово Св. Петра Цетињског“, каже професорка Стојановић. Истиче да је значај књиге представљене у Београду надомак Храма Светог Саве у томе што је отворила једну тему која досад нимало није обрађена, а то је црквени живот у Црној Гори у 18. и 19. вијеку. Подсјећа да су се они који су говорили да није или готово није било црквеног живота у том раздобљу, позивали на попа Мића из „Горског вијенца“.

„И то им је био неки показатељ да свештеници нису много били упућени у црквени живот. Међутим, књига свештеника Јокића нам открива да је црквени живот у Црној Гори био изузетно богат, толико богат да је за многе странце било запрепашћујуће колико се народ тих подручја у свом сиромаштву и у свему држао литургије, вјере и одржавао свој језик и народност“, закључује проф. Стојановић.

Radio Svetigora  Srpska pravoslavna crkva  svevidjebaner.png