Одржана Светосавска академија у Андријевици
У Андријевици је, у четвртак 25. јануара 2018, одржана свечана Светосавска академија, коју су, по благослову Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, организовали ЦО Андријевица и ЈУ Центар за културу и спорт „Михаило Лалић“ из Андријевице.
Присутни вјерни народ, свештенство и монаштво Епархије, благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, који је и одржао светосавску бесједу.
Он је казао да Светог Саву славимо као Божјег човјека који је свему дао највећу мјеру, и у духовном, и културном и сваком другом погледу од важности за наш народ.
„Он јесте српски светитељ, а, истовремено, он је и васељенски светитељ, онај који нас пред осталим народима културног свијета, хришћанског свијета најбоље представља све нас заједно, његову духовну дјецу до дана данашњег. И зато је био примјер свима нама кроз вјекове. Имамо оне који су га слиједили, највећи у роду српском до данас, слиједили су Светог Саву“, казао је Преосвећени Епископ.
Владика је нагласио у својој бесједи да предстоји обиљежавање великих јубилеја у Епархији будимљанско-никшићкој.
„Следеће године прослављамо 800 година од оснивања Српске православне Цркве, од хиротоније Светог Саве за првог Архиепископа Српског, од времена када су тадашњи културни, хришћански народи Европе и свијета препознали српски народ као зрео народ, који је достигао своје пуно достојанство. Имали смо, наравно, и раније велике личности, имали смо државу и државе, знамените и велике владаре и светитеље, али то вријеме је златно вријеме наше историје и то треба да се поштује“, рекао је Епископ Јоаникије, поручујући да народ, који има осам и више вјекова своје културне, духовне, политичке историје је народ са дубоким коријенима, којих треба да буде свјестан.
„Нико га поштовати неће ако он самог себе не поштује и његову традицију нико његовати неће ако он сам не његује своју традицију“, поручио је Владика будимљанско-никшићки.
Светосавске академије су, према његовим ријечима, управо, у том духу, јер се сабирамо у име Светог Оца Саве, прослављамо његову светост, сјећамо се његових дјела, завјештања и осјећамо како су његова завјештања и савремена.
„Осјећамо како Свети Сава и данас као Божји човјек, као апостол Христов, као наш духовни Отац иде испред нас, предводи нас у духовном, у културном и у сваком другом погледу важном за нас. У свјетлости великог јубилеја оснивања Српске Цркве, у свјетлости Савиног лика сагледавамо и друге јубилеје. Ми ћемо у нашој Епархији, ове године, посебно обиљежити један знаменит, значајан јубилеј у оквиру Светосавских свечаности – стогодишњицу од мучеништва Светог цара Николаја II Романова и његове породице, који су страдали 1918. од бољшевика“.
„Видимо послије сто година да се Свети цар Николај вратио у Русију и то као светитељ, као онај који је покренуо руски народ на покајање, управо од оног времена од кад се руски народ вратио цару Николају вратио се себи, вратио се својој Цркви. Од тада видимо нагли успон руског народа. Враћа се стара слава Русије и у тој слави свијетли мученички лик Светог цара Николаја, који је заштитио српски народ у току I свјетског рата од потпуног уништења, најстрашније погибије и искорјењења“.
„Сјећамо се његове љубави и његове жртве“, нагласио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.
Светосавске свечаности нас, додао је Владика, укорјењују у најбољим духовним и културним традицијама, које је утемељио Свети Сава, да поштујемо себе, али да поштујемо и љубимо ближње своје, да препознајемо вриједности у свом народу и код других просвећених народа.
„Славећи Светог Саву као српског светитеља и као васељенског светитеља и учитеља, ми се сабирамо и уздижемо кроз његове поуке, слиједећи његов примјер, а најважније је то што слиједећи њега слиједимо, заправо, Христа, јер је само томе и желио да нас научи“, закључио је Епископ Јоаникије.
У програму Светосавске академије у Андријевици наступили су: пјевачко друштво „Цар Душан Силни“ из Берана, црквени хор „Светог Николе“ из Бијелог Поља којим руководи Јулијана Вујошевић, сестре Марија, Христина и Ирина Савић, народни гуслар Илија Палдрмић, етно група „Свети Евстатије“ из Берана.
