Свети Сава обиљежен у храмовима бјелопољске општине
Дјеца рецитовала стихове Светом Сави
Послије причешћа и резања славског колача дјеца су рецитовала стихове Светом Сави. Млађани рецитатори су добили светосавске поклоне, након чега су се заједно са осталим вјерницима окупили испред цркве око трпезе љубави.
У већин храмова бјелопољске општине Свети Сава је обиљежен Литургијом, резањем славских колача и дјечјим рецитацијама у част овом васељенском Светитељу.
У цркви Светих Апостола Петра и Павла Литургију је служио протојереј Дарко Пејић, а у сркви Светог Николаја у НИкољцу јереј Никола Скопљак.
Бесједећи о првом српском просветитељу и Архиепископу, о. Дарко је казао да се у српском роду није рађало љепше чедо од Светог Саве, при чему се не мисли на физичку љепоту, иако је и ликом било лијеп.
„Али када у цркви говоримо о љепоти говоримо о оној унутрашњој, која га је још као дијете, док је трагао за још узвишенијом љепотом, везала за Христа, за којим је цијели живот ишао и стремио му. И која га је навела да као дијете и дјечак остави овоземаљска царства, блага и богаства и све то замијени келијом светогорском, газећи по камену и кршима, остављајући своју племениту крв на камену Свете Горе. Игуман једном сазнавши за то нареди му да обује обућу, и он послуша и обује се, али откине ђонове и настави да иде за Христом, али и да слуша свога игумана. Свети Сава је Христољубац, али се из тога у њему родило и човјекољубље, и нема, браћо и сестре, човјекољубља без Христољубља, као што нема родољубља без човјекољубља. Онај ко каже да воли свој род, а мрзи друге народе није Христов, јер једно из другог проистиче.
Када се стварала српска држава и царство, он је изабрао небеско и не непролазно. Када је пропадало срспка држава и царство на Косову, један други витез и царевић и Светитељ- Лазар, је изабрао као и Свети Сава. И та два избора водили су српски народ и воде, и водиће до краја времена, јер је тај избор опредијелио и наше старе да идемо путем Светог Саве, као што је он ишао Христовим путем и стопама. Пијемо са Савиних извора и вода, једемо са Савиног поља.. . , све нам је Савом Светим закрштено и освештано. А скоро смо били дошли до тода да га се стидимо и име и лик његов шапатом изговарамо. А тај лик, нажалост, још увијек скривамо јер га нема ни у нашим школама, болницама и другим установама, а требало би да има свугдје, да би га имали пред собом, угледали се на њега и да бисмо му следовали. Немојмо заборавити шта је Христос рекао: Ко се постиди мене и Оца мојега, пред родом овим прељуботворним и грешним, и одрекне, и ја ћу се одрећи њега у Царству моме.
Не може човјек рећи да воли Бога а да мрзи на Светога Саву. Па Свети Сава је најљепши изданак српски и божанско и свето нам донио. Поред тога што је градио храмове, оснивао школе, васпитавао и учио народ, није никада престао да се непрестано моли за свој народ. Али исто тако је често одлазио од свог народа, као да је бјежао. Зашто? Да не би љубав према његовом народу у њему надвладала љубав према Богу, јер му је љубав према Христу била најважнија, и због ње оставио свој род, дом и родитеље. А опет, из те жртве учинио је толико за све нас, ево нас води и руководи и ако Бог да да нас доведе до Царства Христовога. Њему нека је слава и хвала у све вијекове“, бесједио је о. Дарко.
Послије причешћа и резања славског колача дјеца су рецитовала стихове Светом Сави. Млађани рецитатори су добили светосавске поклоне, након чега су се заједно са осталим вјерницима окупили испред цркве око трпезе љубави, коју је ове године приредила породица др Драгана Раховића. Др Раховић је дио славског колача предао Богићу Ракочевићу, који се јавио да буде домаћин за наредну годину.
