Епископ Методије богослужио у манастиру Косијерево: Монашење и помен припадницима Вучедолске бригаде

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Преподобне Пелагије, у суботу 21. октобра 2023. године, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Косијерево.

Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске уз молитвено учешће вјерног народа.

Током Литургије Владика је брата Јова Шипку обукао у искушеника, а замонашио брата Бранка Зорића давши му монашко име Спиридон.

Преосвећени Епископ је у спомен-цркви Светог апостола Луке одслужио помен граховским мученицима, припадницима Вучедолске бригаде Југословенске краљевске војске у отаџбини, који су на овај дан 1944. године убијени у Грахову, а чији земни остаци почивају у манастирској капели.

Ријечју архипастирске бесједе обратио се Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.

„Као што је Христов гроб извор живота и свјетлости, васкрсења и смисла овог живота, и живота вјечног у свим свјетовима, тако је и гроб свих хришћана, свих људи Његових сљедбеника, који су ишли Његовим путем, невино пострадавши, били убијени због Њега и Његовог имена и вјере хришћанске, и њихови гробови су мјеста свјетлости, светиња, мјесто окупљања православних хришћана од памтивјека, од Христовог доба и апостолског до данашњег дана и биће до краја свијета и вијека. Господ је проповједајући на Гори онима који су Га слушали и сљедовали за Њим, том мноштву народа а преко њих и свим оним поворкама људи који су тихо крочили кроз све ове вјекове до данашњег дана за Њим и Његовим Јеванђељем, говорио им је какви треба да буду Његови ученици и пријатељи“.

„Онда је почео говорити да су блажени они који су смирени и који су сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско, и наставио, да буду ти људи који сљедују за Њим, и кротки, и да буду гладни и жедни правде, да буду милостиви према другим људима, да буду чистог срца, да пазе на ум свој и на мисли које имају, да им дјела исто тако буду свијетла као мисли и молитве њихове, да буду миротворци на земљи, да мире друге помоћу оног мира небеског и Божјег, који се благодаћу Божјом уселио у срца њихова. Рекао је да кад такви постану да се не брину што ће многи због имена Његовог да их прогоне, клевећу и говоре свакојаке зле ријечи, свакојака зла наносе због имена Христовог на земљи. На крају је завршио са; Радујте се и веселите се, јер су имена ваша записана на небесима“, бесједио је Његово Преосвештенство.

То је, по ријечима Преосвећеног Епископа, суштина и опис цјелокупног нашег пута подвига хришћанског живота какав треба да буде овдје на земљи.

„Управо, на таквом једном мјесту окупили смо се, гдје су ти људи који су за Њим ишли побијени невино, ево, само један дио њих овдје је Митрополит Јоаникије и блажене успомене Митрополит Амфилохије су вадили те људе из јама, закопане, а многи су још и премноги остали непогребени по јамама у овој околини и шире, по шумама, гудурама и просторима ове земље и свих српских земаља“.

„Ако не будемо имали соли у себи, а то значи благодати небеске Божје и Христове, неће се моћи осолити ова земља, тиме се неће моћи сачувати да се не уквари, не распадне и усмрди. Исто као што со чува храну да се не уквари, не само што даје добар укус храни која се једе, него прије свега, некад јој је основна и главна функција била да се храна сачува тако што се солила да дуже траје и не поквари. Тако треба и сви они који Христу сљедују да имају соли благодати у себи, а не треба да то буде већина цјелокупног човјечанства, треба да буде само мало, мало соли цијели ручак осоли, али истинских и правих, облагодаћених људи, Христових сљедбеника. То је данашњи празник и данашњи дан, када се сјећамо ових Христових сљедбеника овдје похрањених, када смо замонашили новопостриженог брата Спиридона, који држи свијећу у својој руци и тиме предображава ону свјетлост која треба да сија вјечно у његовом срцу и души, и у срцима и душама свих нас и свих православних хришћана, благодати Божје. Тако да свијетлимо пред лицем цијелог свијета, да Бог, видећи оне који својим светим животом, а то је та свјетлост којом свједочимо, и својим дјелима, да кад виде такве људе свете својим животом и дјелима да прославе Оца нашег на небесима“, навео је Владика Методије, пожеливши да Бог благослови срца и умове сабраног народа да освијетли благодаћу Божјом и свјетлошћу небеском.

„Да будете истински и прави Христови пријатељи и ученици, ходећи по земљи и свједочећи свакоме о Оцу нашем небеском, и чувајући ову земљу у којој се, с краја на крај, завитлао рат, тама и зло, да Господ донесе мир и благослов, да просвијетли душе оних који утичу на свјетска дешавања да им се очи отворе и да се умири ова долина плача, која се зове земљом, да нам макар мало подношљивије буде док се не преселимо у онај други за који смо чули у Јеванђељу да они, који су слушали ријеч Божју и повјеровали Христу Који је говорио, а тиме и Ономе Који Га је послао, имаће живот вјечни“.

„Нека је наздравље света Литургија, а брату Спиридону нека Бог да снаге, благодати и крепости да истраје на овом дивном и благословеном монашком путу, којим је закорачио“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.